Prosvetni glasnik

Међушколска кореспонденција

681

Сваки који је заинтересован овом идејом међушколске преписке нека се обрати ради детаљнијег обавештења на адресу: Тће Вигеаи о! бсћоо! Соггезропдепсе, Атепсап Јишог Кес! Сгобб, 4 Кие с1е Сћеугеизе, РагЈз, Ргапсе. Е. Г. БЕНЕДИКТ (Превела е енглееког рукопиеа Ружица Бегови-ћ)

ГОДИШЊАК СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 1921—1922 ГОДИНУ — Један покушај (2) III. У Ч Е Н И Ц И Број ученика ио нашим средњим школама рапидно се повећава из године у годину, и то повећавање нарочито важи за школе у Србији и Црној Гори, у којима су за време непријатељске окупације читаве генерације биле одстрањене од школе, да би по ослобођењу све похитале у њу. Оскудица других врста школа с једне, а услед данашњих економских прилика све већа потреба за школовањем у народу с друге стране, учиниле 'су такође те се број походилаца средњих школа врло много повећао и све више повећава. Упоредо са тим повећавањем иде у овим крајевима и отварање нових средњих школа и нових разреда у школама које су већ постојале. Понашање ученика у овој школској години било је у главном добро. Од три најважнија фактора у моралном васпитању омладине, један, школа, врши све повољнији утицај на ђаке, те је запажено да је владање ученика у школи добро. Са мање похвал^ чже се говорити о владању наших ученика ван школе, јер је кућа у овом погледу била школи од мале, а погдегде и ни од какве помоћи. Интересантно је забележити да је у крајевима које су таласи рата мање запљускивали, домаће васпитање ученика добро, и у кући „све иде у старим традицијама у васпитном погледу", док су у крајевима који су били поприште рата, „назори родитеља недовољно сређени'" и домаће васпитање ученика слабо. Послератно друшшво, овакво какво је данас, дакако да не пружа повољне васпитне примере. Само оно са својим многобројним штетним утицајима јесте узрок што је, и поред свега напора око васпитања које врши школа, било, срећом спорадичних, случајева ученичких деликата којима су се морали занимати и грађански судови (Скопље, Прилеп, Вел. Кикинда). Расправе ових кривица, нарочито првих двеју, очито показују како су ове ученичке радње само ехо деловања средине у којој они расту. И ако је очевидно да владање данашњих послератних ученика заостаје иза понашања прератних и у школи и ван ње, и ако „изгледа да данашње генерације имају више претенсија а мање наклоности за рад",