Prosvetni glasnik

78

И ту је као и у Америци систематско одабирање особља било изазвано потребом за квалификованим радницима. Зато се највећа пажња обраћа одраслим радницима и шегртима. Од 7 фебруара 1910 стављено је у задатак „специалним саветодавним одборима" да нађу места младићима који желе да буду рудари. Један закон од 28 новембра исте године наређује школским властима да подстичу децу на продужење школовања и на избор занага који би најбоље одговарао њиховим личним способностима. Тек доцније су организовани, нарочито у Бирмингену, школски заштитни одбори, који имају за дужност да шаљу у школе обилазаче (ке1регз) на три месеца пред крај школске године, да би олакшали ученицима избор позива. Али ти обилазачи нису ни специалисти ни саветиици позива. Као и учитељи, ови добровољнн сарадници могу давати само савете који су више или мање умесни. 1 ) Друге европске државе почеле су или почињу обраћати пажњу на одређивање позива. Оне ће се користити искуством Француске, Енглеске и Америке са одраслим радницима, али ће вероватно одмах ићи даље. Неће чекати ученике и шегрте на прагу фабрике и канцеларије, него ће им ићи у сусрет, било то у тренутку када ови напуштају школске клупе, било у самој школи, са свима оруђима за психо-физиолошко испитивање и посредством нарочито спремљених саветника. Аустрија, Белгија, Луксембург, Чехословачка и друге земље, изразиле су жељу да иду тим путем. И поред своје економске беде, можда баш због те беде, и да би је лечила, Аустрија је организовала широку заштиту радничке омладине и устаиове за одређивање позива које се интересују децом, не само при изласку из школе, већ и за време школовања. За нове средњо-европске, за јужно-европске као и за скандинавске државе, покрај њихова богатства у радној снази) биће од користи да повећају њену квалитативну вредност, и оне неће оклевати да се почну служити научним одређивањем позива. -) 2. УПУЋИВАЊЕ ДЕЦЕ ПРИ ИЗЛАСКУ ИЗ ШКОЛЕ Главно место делања савешника позива без сумње је школа. Помоћу школе, а посредством саветника позива, индустрија долази у додир са производном енергијом на самом извору њеном. На тај начин она

1 ) За Енглеску, вид. документовано дело Е. А. О. СћпзИаепв, ИопепШИоп рго/еззшппеПе с!ез еп/ап(5, стр. 33 и даље; Брисл, 1914. — Непп С. Пеуше, Сћосзтд а Воу'8 Сагеег, Лондон, 1914 (2. изд.). — Р. М. Вгеуег, Тће УосапопаI СиМапсе Моретеп1. Њу-Јорк, 1921. — В. Мизсјо, УосаИопа1 о"Ш'Љшсе(библиографија), Лондон, 1921.

2 ) За Аустрију и остале поменуте земље, вид. изврсно дело: ]. Роп4е«пе : ОпеМ■ рго[. е1 1а (ШегттаИоп с1е$ арШаЛез, раззт. — Меуег В1оот!Је1с1. 8сћоо1 апс11ће 81аг1 т и/е (Енглеска, Шкотска, Немачка), Вашингтон, 1Ј. 5. Е(1ис. Вигеаи, 1914. — Мапа Оанса-РЈег, .^'огјеп{ашеп1о рго{езбшпа!е ш НаПа" у 1Ј//шо титс. с/е[ 1а^ого сИ Роти, јуни 1921. — „^опеп! ргоЈез. еп Аи1псће", у Кеу. Шегпа!. с1и 1гауаИ, дец. 1922.