Prosvetni glasnik

Д-р Ђорђе Натошевић у Србији

приморани били да распуштају децу кући. На неким местима и сами родитељи, кад су им деца потребна код куће, задржавају их од школе. Старатељи школа и полицијске власти, које би баш требале да пазе на редовно похађање школе, не пазе на то, нити позивају родитеље.да децу редовно шаљу у школу. Криве су донекле овоме и саме наредбе које не предвиђају обавезно похађање школе за све '); деца која морају, чим виде да нека не морају да полазе у школу, не маре ни она да иду. Код оваке неједнакости закона, тешко је и прописане казне строго примењивати. Да би се полажење школе тачно одржавало, Натошевић предлаже да позвани што чешће истичу родитељима какву корист пружа школа; да се пази да учитељи хумано поступају са децом; да полицијски органи, према онима који своју децу неуредно шаљу у школу, прописане казне извршују; општинама наредити да спреме потребан огрев за школу најкасније до 15 септембра; за време пољских послова треба децу распустити на три или четири дана, и тиме онемогућити да изостају кад ко хоће. У пожаревачком округу у основним школама влашких села нашао је Натошевић потпуно слаб успех. Узрок оваком успеху, као и у београдској школи на Јалији, лежи у томе што ова деца не знају језика на којем се предаје. Задатак ових школа треба да је у првом реду да деца науче српски. Зато би у распореду предмета за ове школе ваљало учинити измене, и то тако да се нешто из млађих разреда пренесе у старије, да би се онда више времена добило за учење језика, а из старијих разреда да се све оно што није јако важно потпуно изостави. У сва четири разреда да се, осим црквеног појања, учи још и певање српских народних песама. Да ова деца што боље науче српски језик, имала би да се што више вежбају у српском писању, и то најпре кратких изрека, затим кратких песама и приповедака, и да се што више вежбају у најпростијим писменим задаћама, рецитовању песама и приповедању приповедака. Свака непозната реч имала би се претходно протумачити. Очигледна настава је овде још од веће користи. На послетку, примећује Натошевић, пошто је Влахиња она која влаши, потребно би било, бар у већим селима, и женске школе отворити, а у мањим селима присилити и женску децу да иду у школу заједно са мушком, да и она науче српски језик. VI Конацп н храна деце код школа. — Предлог за отварање нових школа. Женске школе. У неким школама нашао је Натошевић деце која, због удаљености својих кућа од школе, морају код ове да ноћивају и да се хране. Такве

х ) По закону од 11 септембра 1863 дужне су биле само имућне и задружне к-уће да шаљу децу у школу.