Prosvetni glasnik

Кроз стране књиге и листове

121

„Путевима права, ми желимо да опет заузмемо своје место у свету. Немачки народ, који је био увек вешт ратник, али се никад није радовао рату, неће да се служи идејом освете ; али он тврди да има права да упозна своју омладину с њиховом браћом из на силу отргнутих провинција. „Немачком народу је отето 4,000.000 грађана. Политика наших непријатеља тежи да укине германизам, али ми ћемо одржати нашу свету очевину, с помоћу наше омладине, која ће наћи у обнови Немачке природан идеал, ван сваког вероисповедног или политичког партикуларизма." Најзад, једна реформаторска клица, инспирисана, без сумње, Русима, изгледа да занемарује национална питања. Она се задовољава тиме да од школе створи огњиште слободе, независности, 5еИ-соп1то11-е, како кажу Енглези, да би остварила међу људима вечну срећу и опште савршенство. Основане су новине да помажу „Оете1Пбсћа!15сћи1е", и у слободном граду Хамбургу има три овакве школе у раду. Ми ћемо резимовати овде шта је о тим школама рекао један од њихових оснивача, Д-р Петерсен. „Више од стотине учитеља и учитељица, каже он, предузели су смело, од пре близу три године, да установе једно природно васпитање, без принуде и казне... Учитељима је било допуштено још пре рата да опробају своје покушаје. Већ марта 1906, Педагошки комигет „Друштва пријатеља народне школе" почео је свој рад и установио, по примеру на Минхен, Дортмунд, Лајпциг, „пробне школе". Отуда долази да ми имамо већ старих и искусних учитеља, а не, као што се тако често каже, „сасвим младих идеолога". „Заједница рада донела је промену у положају учитеља: Доле са педантизмом и бауком дисциплине! Деца треба да имају право да хоће, а не да буду приморана да морају. Тада ће ишчезнути дипломе, казне, награде... За тако висок посао, учитељи треба да буду пре свега људи, а не представници неке заједнице интереса, партије, вере." Како је у таквим школама укинута свака легална власт, нема више управника: учитељско веће, родитељско веће и веће ученика старијих од једанаест година бирају за одређено време једног „5сћц11еНег-а", који је само нека врста председника, представника школе. Родитељи и ученици участвују с учитељима у изради годишњег програма. Настава обухвата нарочито разговоре, конференције, шетње. Тешко је знати тачно какви могу бити резултати ових новачења. Ове школе су реакције на круту, каткад сурову дисциплину, која влада још у већини немачких школа. Али ова реакција изгледа претерана, и овим новим школама се пребацује одсуство стварног рада, унутрашња ривалства у свима овим већима, демагошки дух који нагони учитеље да ласкају ученицима и њиховим породицама, интриге оних који желе да буду изабрани за бсћи11еиег-е, али који су одлучили да се одрекну места при првој тешкоћи.