Prosvetni glasnik

194

Просветнн Гласнмк

Ја се нећу упуштати ни у једно од ова два питања, јер она премашују циљ који сам себи поставио овим чланком. Али морам напоменути ово: било да читанке буду једнаке за све области и за сву децу једног истог разреда, без обзира јесу ли сеоска или градска, било да 4 буду различне, оне се не смеју приређивати без нарочитог програма. Њега би имао да одреди Главни Просветни Савег што је могуће прецизније, истичући сва главна начела којих се морају придржавати састављачи читанака. У том погледу ја ћу изнети своје мишљење о тој ствари у неколико тача :а. 1. Треба најпре одредити хоће ли и у колико читанке имати тзв. „полезан карактер", да употребим стари познати израз, тј. хоће ли се од њих правити мале енциклопедије, пуне факата из разних грана наставе, као што је то досад било. У овим садашњим читанкама има: и науке о вери, и хигиене, и моралних поука, и географије, и историје, и етнографије, и разних природних наука, и науке о газдинству, итд., итд., а сем тога и песмица, причица, питалица и сличних ствари, 2. Ако читанке не треба да доносе чланке из појединих наука, онда ваља одредити какви састави треба да уђу у њих. Ту се могу имати два гледишта: или ће се узимати само дела из наше књижевности, ради упознавања наших аутора, или ће се доносити састави без обзира на на то којој књижевности припадају. 3. Било једно или друго, потребно је одредити да ли ће читанке имати књижевно-естетички карактер или морално-дидактички. Разуме се по себи да се то двоје да комбиновати: унети у читанке добра књижевна дела, чија садржина није противна моралним схватањима и идејама. Данас се, међутим, претежно гледа на чисто поучни карактер штива, и у читанке улазе сухе, некњижевне поуке у прози и рђаво стиховани савети, а то прави читанку сухопарном и Досадном. Сем тога, морал појединих састава нижега је реда и у противности са вишим хуманим и социалним осећањима. Неће бити довољно да Главни Просветни Савет одреди принципе и правац за израду читанака. Треба поставити правила и за њихову техничку израду. Треба имати на уму: 1. Величину читанке за сваки разред. Опазило се да данас у том погледу влада велика неједнакост. У читанкама које сам прегледао пишући овај чланак нема једноликости у величини. Док Г. Г. Јовићева, Вујанчева и Благојевић-Станојевићева читанка I' р. имају приближно једнак број страна (86, 91, 80), дотле Лотићева за исти разред има скоро двапут више страна но Благојевић-Станојевићева. Формат је исти у свих. За IV. р. Јовићева има 112 стр., Благојевић-Станојевића 123, Лотићева 196, а Чајковчева 263. 2. Формат читанке. Она треба да је израђена тако какоћејеђаци најлакше носити, а како ће и укусније изгледати. Данас у томе влада неједнакост, а боље је кад је једноликост.