Prosvetni glasnik

196

Просветни Гласник

Читанке, по моме мишљењу, треба у главном да обухвате овај материал: 1. Народне приповетке, дуже и краће, женске и мушке, али да се пази да у њима не буде ничега што би било од штете по дечји морал. 2. Народне песме, мушке и женске, пословице, питалице, загонетке. 3. Депе, кратке, књижевно написане описе појединих интересантних предмета, предела и знаменитих места. 4. Путописе, поетски написане, али да у њима нема нетачних података и преувеличавања, као што се то покашто дешава, нити да еу опет сувише претрпани излишним детаљима. 5. Живот и дела великих људи, али великих не по положају, богаству, сили, него по љубави за домовину, по жртвама за опште добро, по високом моралу, великој радљивости, по самопрегоревању, итд. Наша новија историја, нарочито од првог устанка па до данас, има у изобиљу сјајних примера, те нам не треба тражити друге ни у класичних народа пре Христа, ни у историји европских држава новијега времена. 6. Из живота животиња могу се доносити приче које су забелсжили велики природњаци и светски путници. Треба избацити ове сухе описе колико која животиња има ногу, каква јој је глава а какав труп, итд. Томе учитељ учи децу у свом предавању и није потребно да се то уноси и у школске читанке. 7. И басне, добро пробране, могу ући у читанке, наравно са најпотребнијим објашњењем. Код познатијих басана може и да изостане тумачење, ако се претпостави да га сам учитељ може дати. 8. Живот и обичаји нашега народа у прошлости и у садашњости, али само у главним и најинтересантнијим цртама. III Важна је ствар одредити језик за школске читанке, ако треба да буду једнаке за целу државу. Опазио сам да у појединим читанкама има подоста провинциализама и израза непознатих у садашњем нашем књижевном језику. У читанци Ђ. Терзина на стр. 111 пише: „па им онда желудац може мирно пробавиШи што су појели". У 1. чланку те читанке стоји: смех и кликот. У 15. чланку каже се: само је фалио Алија. У истом чланку у наслову пише: ђимрија, у тексту џимрија. Има и стилистичких, синтактичких, граматичких и штампарских погрешака. У 17. чланку исте читанке пише: „Малена Србија двапут је срамно најурила из своје земље аустријске грабљиве чете". Израз срамно овде је незгодно употребљен, у место храбро, јуначки, итд., те изгледа као да је Србија нешто срамно учинила. На стр. 24. има спашени. Смешна је и несинтактична реченица: „Али се сви пси слажу у томе да су месождери". У мање погрешке рачунам: „Чепрка за храном" и: „ни не купа", али налазим да нису добри изрази: шевеља и исчвака. Није добра ре-