Prosvetni glasnik

О савременом правопису српскохрватског књижевног језика

209

искривити, наткрилиши итд., иако је и ту било у претстави од-, под-, из-, над- итд. Караџић је могао оделити случајеве са предмецима од примера са наставцима; он то није учинио. Ја мислим да он то није учинио због тога што је било, у извесном броју случајева, изговора који је везивао оба аоложаја поменутих сугласничких група у истом смислу. Нема сумње да се поред грацки или грашски изговара и граски, поред брасшво и брашсшво и брацшво ; тако исто поуздано је да се иошсириши изговарало и посириши и иоцириши; само, све су то били споредни или ређи изговори. Према томе смо имали : брацки — ц обично; брасшво — с обично; иошсириши — шс обично; брашски— шс ређе; брацсшво — ц ређе; посириши — с ређе; браски — с ређе; брашсшво — шс ређе; поцириши — ц ређе. Мислим да се врло лако и научно могу објаснити све ове варианте једног гласовног односа. Као што је горе напоменуто, од градски или брашски имамо правилно, гласовним путем, грашски и братски, што даје даље у једним говорима гласовним путем грацки, брацки, али може дати ређе и граски или браски са редуцираним ц у с. Иако првобитно градски даје гласовним путем обично грацки и ређе граски, оно може под утицајем тога што ови придеви претстављају још увек живу, продуктивну категорију облика биги начињено поново : *градски и дати сада поново грашски, које је у даљем развитку свом могло дати наново грацки и граски, али које извесно време може остати иу облику грашски. Јер иако је тачно да се у звуку ц садрже гласови врсте ш и с, није тачно да свако шс претставља ц. Разлика је између ц и шс у томе што се у ц налазе скраћени гласови ш и с, изговорени уједно, образовани као један глас, којега почетак гласи као ш, а свршетак као с; док код шс имамо два засебна гласа, изговорена засебно, тако да сваки има и своју засебну артикулацију. Једном речју, ц је даљи ступањ у развитку гласовне групе шс, тако да се у њему сливају у редуцираном (скраћеном) облику оба гласа: ш и с, образујући нови, сложени, сливени звук ц. Код наст. - шство имамо такође прелаз у -цшво, даље у -сшво, само са том разликом од цки што се ц испред ш, гласа исте врсте по месту образовања (зубног), лакше редуцира у с или лакше у самој групи - шсшво губи дисимилацијом. Најзад, са показаних разлога, код -тс- на месту додира предметка са почетним сугласииком глагола — ово се -тс- обично чува, прелазећи каткада у ц или скраћујући се у с. Све се ово може доказати у потпуности нашим старим писцима. Ја ћу се, илустрације ради, користити Шопјот ћгуа1$ко%а ргауоргза 1аИпзкует з 1оута (2а§гећ, 1889) од Т. Маретића, у којој и за ово питање има доста поучнога материала. Ја ћу само по нешто навести, а читаоце упућујем на само Маретићево дело. просвитна гласник , I књ., 4 св., 1923. 14