Prosvetni glasnik

Годишњак Средњих Школа

245

новима износи месечно 835.000 динара, т.ј. за целу школску годину 8,350.000 динара. Станови ђачки највећим су делом слаби, тесни, влажни, студени, обично немирни и за науку не баш подесни, јер су претежно по сиромашним породицама, којима је држање ђака на стану једно од главних врела за прехрану обично многобројне кућне чељади. Станбеним потешкоћама покушало се доскочити оснивањем средњошколских конвиката, и то најпре за ђаке мусломане, који се нису могли смештати у муслиманским породицама, јер оне нису тада хтеле држати код себе туђих ђака, а у хришћанске породице су их родитељи нерадо смештали због верских обреда и својих друштвених особитости. Да се уклони та сметња поласку муслимана у средње школе, подигло је вакуфско равнатељство године 1894 у Сарајеву први конвикат за средњошколце муслимане, а убрзо је иза тога отворен још по један у Мостару (1897), у Бањалуци (1899 г.), у Тузли (1904 г.), те најзад и у Бихаћу (1915 г.). Управу и издржавање ових конвиката предузело је по ослобођену муслиманско просветно и културно друштво „Гајрет", које је осим тога основало по један конвикат за ученице исламске вере у Сарајеву и Мостару, и тим отворило средњошколска врата јачем приливу женске муслиманске деце. Из истих практичних и одгојних разлога почели су већ пре ослобођења отварати средњошколске конвикте и српско просветно и културно друштво „Просвета", као и хрватско просветно и културно друштво „Напредак", који је у ту сврху подигао у Сарајеву велику и лепу зграду према свима савременим захтевима. Осим конвиката за ученике, „Просвета" и „Напредак" су почели такође оснивати посебне конвикте и за ученице. Ово деловање споменутих друштава показује веома лепе резултате. Осим тих конвиката, има уз Шеријатску гимназију у Сарајеву интернат, у коме је школске године 1921-22 о државном трошку био смештен 101 ђак, а уз приватне гимназије у Травнику, Високом и на Широком Бријегу постоје већ од њихова оснивања интернати, који се издржавају о трошку истих верских организација као и те школе. Потање податке о свему томе даје табела на стр. 246. Осим конвиката, настојала је још пре ослобођења у првом реду држава, а онда и друге приватне институције, да олакшаГу школовање сиромашних ђака оснивањем ђачких кухиња, „менза", у којима су ђаци мушки и женски бесплатно или уз делимичну плату добивали обед и вечеру. Сада Покрајинска Управа за Босну и Херцеговину издржава две ђачке кухиње, и то у Сарајеву и Мостару, а у њима се школске го^ дине 1921-22 хранило око 250 ђака. Осим тога Покрајинска Управа помаже новчаном субвенцијом „ђачку трпезу" у Бијељини, која је основана приватном инициативом, а даје субвенцију и ђачкој трпези у Бихаћу,