Prosvetni glasnik

274

Просветни Гласник

својина једне нације. Има наука тако званих националних, али то је обично збир научним методама постигнутих проматрања у областима језика, књижевности, историје и етнографије посебних народа. А чиста теоријска наука која истражује опште истине и утврђује законе који вреде за све појаве на земљиној кугли, та наука одиста нема искључиве отаџбине, ограничене политичким или етнографским међама. Ако се нека и зачела у једној земљи, оно што је у њој истинито свуда се прихватило, разрађивало, допуњавало и примењивало. Ако је нека факта пронашао прво неки Француз, одмах су научници других народа налазили многа друга слична факта, прву истину проширили на веће поље и озаконили је. Стога је тешко одредити која је управо нација највише заслужна за садашње стање науке. Исповедајући, дакле, да је наука у опште јавно добро свију народа, ми ћемо под именом француске науке разумети само збир научних првина учињених у Француској, и збир онога што је трудом њених научника највише унапређено. Делећи по народностима научне тековине, наилази се чешће и на тешкоће од тога што су многи великани једнога националнога порекла и себе спремили и науку обрађивали, не у своме родном крају, већ у другим народима, и писали књиге не на своме матерњем језику. Старији научници већином су писали на латинском језику. Фраицуски су писали многи не-Французи. Ако списи припадају књижевности чијим су језиком писани, да ли наука њихових аутора припада народу чијим су се језиком послужили? Ауторе латинских књига ласно је поделити по народностима; мање је то ласно са прилошцима страних аутора у органима француске, немачке, енглеске науке. Прирођене ауторе ваља рачунати у чланове народа коме су се природили. Хемичар Шееле пореклом је Прус, а радио је у Шведској. Ботаничар Шван Немац је, али је радио у Белгији. Велики немачки модерни научници: Дибоа Рајмонд, Вант Хоф и Оствалд нису Немци; али њихови успеси с правом се рачунају у успехе немачке науке. И класична музика Фламанца Бетовена рачуна се у Немачку, зато што се он у њој прочуо; према томе, музика Офенбаха и Мајербера ваља да се рачуна у париску музику. Има Немаца који би великога Кивија хтели да сматрају за франко-немачког научника зато што је он нешто мало боравио у Немачкој, а и великога математичара Лагранжа, кога је исто тако велики немачки математичар Ајлер прив#лео да неко време проведе у Берлину. Лагранжа би по неки Талијани хтели да сматрају за свога човека зато што се он случајно родио у Турину, где му тада родитељи беху. У овоме краткоме прегледу наука у Француској, биће речи само о тако званим „егзактним" или „позитивним" наукама, под којима се и до скора подразумевале само математичке, физико-хемијске и јест .аственичке науке, а не и о наукама историјским, филолошким, социалним,.