Prosvetni glasnik

474

Просветни Гласник

питања (логичка, етичка, естетичка) добијају, бар једним добрим делом, како изгледа, од Психологије помоћи за решење. За сада ћемо се позабавити баш чисто практичним, животним питањима у којима је Психологија већ имала потребе да каже своју реч. Треба само поменути оне значајне социалне установе у којима се Психологија примењује сваког часа. На прво место долази, разуме се, школа, која се не може замислити без примене Психологије. Педагошка и школска Психологија су нераздвојне од Дечје Психологије. Педагогика, као Наука о васпитању, и није у главном ништа друго до примењена Психологија. У осталом, данас већ постоји и једна нова, „егзактна", експериментална Педагогика, чији се педагошки и „дидактичко-психолошки" експерименти разликују од „чисто-психолошких" 1 ). Тако се дакле данас већ може говорити и о експерименталној практичној (примењеној) Психологији. Значај Психологије за васпитање у школи и ван ње је тако велики и тако очигледан да о њему не би требало ни говорити. Јер, зар није и не треба сваки човек да буде васпитач бар самог себе, ако не и својих најближих? Друга врста поменутих социалних установа су болнице, у првом реду, разуме се, болнице за душевно болесне. Утицај лекарев на душу болесникову није ретко врло користан посредан пут његовог утицаја и на болесно тело. Међутим, ако су лекару у том циљу, бар за сад, изгледа, довољна основна знања популарне, тако рећи инстинктивне и интуитивне (или „симпатетичне", како би је Бергсон назвао) Психологије, — коју свакако никад никаква научна Психологија неће моћи заменити, — дотле се лекари душевних болести дају тешко замислити без потпуне систематске примене научне Психологије. Психиатер мора да примењује методе експерименталне Психологије да би добио тачну слику о душевним поремећајима 2 ). Шта више, пошто научна Психологија нема још ни близу довољно поузданих резултата, то су психиатри често у положају да је сами унапређују. Многа експериментална испитивања и многи врло важни резултати новије Психологије потичу баш од Психиатрије. То долази отуд што патолошка Психологија, одн. лудница, пружа често необичне и врло сложене, тако рећи природне психолошке експерименте, чија је вредност у толико већа што су вештачки експерименти сличне врсте искључени.

') А. 1,ау, ЕхрептепГеИе РМа^о^к, 2. А., с. 4, 11. 2 ) Е. КгаереНп, 2Ие1е ипб. Ш$е Лег р$усћ1аМзскеп Рог5сћип§, 1918, с. 19, 23. Писац овде поставља иознато питање, да ли можда напредак цивилизације не ствара све повољније услове за ширење душевних болести, као што изгледа по све већем броју обољења. Доиста, страшно питање, које показује велики практични значај Психиатрије и, следствено, Психологије. (Сам писац не гледа песимистички у будућност, јер се узда у напредак — и ако врло спори — Науке. Исто тако и у свом делу НипЛег1 Јаћге РзусМаМе, 1918, с. 1, 110).