Prosvetni glasnik

476

Просветни Гласник

атрији из чисто практичне потребе да се одреде ступњи и облици интелигенције, одн. њених недостатака. На чисто психолошкој основи ово испитивање је развио француски психолог Бине, који је, ради испитивања париске школске деце у том погледу, начинио серије нарочитих простих експеримената (питања, одн. задатака), т. зв. тестова 1 ). Од испитивања интелигенције практична Психологија је учинила корак даље ка практичном животу у испитивању способности за различне позиве у животу. Извесни највиши позиви, као научнички и уметнички, дају се већ донекле одредити испитивањем обдарености и упућивањем деце у школе које одговарају њиховим способностима. Само гениалност уметничка, научничка, државничка и др„ не може, разуме се, бити откривена никаквим психолошким експериментима, као ни моралне способности човекове 2 ). ПОЈАМ ДУШЕ Појам свести и појам душе, као што смо већ раније видели, нису потпуно одређени појмови. Појам свести употребљава се у више различних значења. На име, тај појам означава, пре свега, непосредну свесност психичких садржаја, т. ј. оно најнепосредније знање о њима, непосредно опажање, које их тек и чини свесним или психичким. Свешћу се назива, затим, и виши ступањ знања о садржајима, посредно знање или мишљење о њима, као и њихов однос према једном заједничком центру, једном Ја, и, најзад, само то свесно Ја као самосвест, свест о самом себи. Искључива употреба речи свест у једном једином смислу је, разуме се, злоупотреба. Јер никад се не сме изгубити из вида да су поменута различна значења више или мање научне апстракције, док је свест, бар у нормалним приликама, увек самосвест и свесно знање о садржајима. Посматрани као садржаји, психички појави су највиши и најсложенији појави живота. Међутим, ти с биолошког становишта најсложенији, најунутрашњији, најскривенији, најтајанственији појави, у исто време су најнепосреднији, најличнији, најпознатији, — ма то било ') Тестовима се називају експерим<нти диференциалне и практичне Психологије којима је циљ утврђивање ступња интелигенције или појединих особина једне индивидуе, а не општа теоријска истраживања и психолошка анализа. Бине је претпоставио да сваком узрасту између 3 и 13 година одговара известан ступањ интелигенције одређен извесном серијом тестова. Тако. једно дете може бити за ступањ или и више изнад, одн. испод одговарајућег узраота. Исп. мој извештај „Са V конгреса за експерименталну Психологију" (у Берлину 1912; у Просв. Гласннку, бр. 4> 1913, стр. 337 и д.) -) У принципу ни то последње није искључено, и експериментално су већ испитиване лажи код деце, дечји идеали (Хау, о. с., с. 99 и д.), понашање деце при раду и у игри, нпр. да лн су и колико истрајна, да ли су у игри дисциплинована. да ли су вође или вођена и др, (5сћи1ге, о. с., с. 123).