Prosvetni glasnik

Школска реформа у Енглеској

491

II Првобитно одушевљење ускоро се спотаче о многобројне тешкоће. Неке од ових лако је било предвидети, док су друге произашле из економске ситуације неочекиване за победиоце. Извесне препреке потекоше од великог броја локалних власти које су имале да примењују закон. То су грофовински савети и Савети грофовинских вароши (Соип1у Вогои§ћб), затим Савети негрофовинских вароши (Иоп-СоипЈу Вогои^ћз, које имају више од 10.000 становника), и најзад варошких дистриката (који броје више од 20.000 становника). Могло се очекивати да ти савети немају сви исту добру вољу, исто расположење, исту компетенцију. Ипак, жалбе у том погледу нису биле веома многобројне. Ускоро је у Лондон послато довољно локалних планова да се запосли Министарство Просвете, које је имало да их потврди пре но што одобри потребне субвенције. Тако је, 15 новембра 1920, парламентарни секретар Министарства изјавио да је детаљне планове за продужне школе већ послало једанаест грофовина, једанаест грофовинских вароши и двадесет негрофовинских вароши или варошица. Озбиљније су биле политичке, управо политичко-религиознетешкоће, проузроковане супарништвом између неутралних јавних школа и конфесионалних приватних школа. Г. Фишер је покушао да том гложењу стане на пут помоћу споразума који би ишао до стапања. Он је, 27 априла 1920, изнео да би се споразум могао постићи кад би се најпре сложили у овим принципима: 1) верска настава биће организована у јавним школама, али ни један наставник тих школа неће бити приморан да је предаје силом; 2) власти ће имати права, у замену за субвенције одобрене приватним школама, да се служе њиховим зградама као учионицама у часовима кад су слободне. Али тај пројект споразума, доста лепо примљен од стране англиканске Цркве, није до сада успео због неповерења учитеља јавних школа и због одбијања извесних верских група, нарочито католичке. Међутим, те верске тешкоће, које нису од јуче, нису довољно озбиљне да због њих пропадне закон 1 )[ Има друштвених тешкоћа. У почетку, закон је био лепо примљен како од стране послодаваца, тако и од стране радника. Али се ускоро појавише разлике у мишљењу. Радници су тражили у продужним школама једну општу хуманистичку наставу, која би развила све способности дечака и девојчица; послодавци су гтак били за практичну, већ професионалну наставу, која би спремала користан персонал за фабрике. Министарство Просвете на послетку се изјаснило за први систем, то

') Један пример ће показати важност керских питања: чл. 21 Закона о васпатању, који установљава благодејање за децу која станују сувише далеко од школе, препоручује да се та деца сместе у породице исте вероисповести које и детињи родитељи.