Prosvetni glasnik

Продужне школе

531

из оправданих разлога нема. Зато би се у понеким случајевима, по већим градовима, могло каткад одобрити да се овде учи и неки стран језик, књиговодство, занатско цртање и вештачки ручни рад. Али потреба продужне школе може се и на други начин нравдати. Кад деца сврше основну школу, она иду кући, где почињу радити на задацима који их чекају у животу. Ученици се прихватају сасвим новог посла, бар кад оду на занате или у трговину, који заузима њихов дух. Они зато немају довољно времена да се вежбају у ономе што су учили у основној школи, и онда није чудо кад забораве и оно што су знали, а већ о допуњавању и проширивању стеченог круга мисли не може ни да буде речи. Продужна школа јавља се и као вежбаоница, где се примењује што су деца научила, где се обнавља и утврђује што се учило, и најзад где се то проширује и усавршава. Ко би смео и могао с разлогом рећи да је васпитање завршено кад деца сврше основну школу, и да на томе није више потребно ништа радити ? Зато је продужна школа веома потребна установа, без које се иначе врло лако изгубе стечени резултати. Зато је и потребно да и после основне школе буде утицаја стручних васпитача на народну омладину, ако се хоће да она не подивља, већ да се још више оплемени.. Али вредност продужне школе није само у томе, већ она има врло велики значај и у социалном погледу, на име: похађањем продужне школе ученици се све више зближавају, и тако им јача осећање заједнице. Несугласица, махом неоправданих, подвојености и противности између појединих редова и занимања све је мање, док сасвим не престану. Но има понеких тешкоћа које сметају продужним школама у њихову извођењу идеалнога задатка, због којих се наводи да су оне у овом погледу као опште школе немогућне. Тако, на првом месту, наводи се да се не може да постигне концентрација наставе, јер настава траје кратко време, и онда је, у најмању руку, узалудно уносити у наставни план многе предмете. Оно дакле што је начелно добра ствар и што се мора тражити од продужне школе као васпитне установе, немогућно је извести. Сем тога истиче се да ученици, кад сврше основну школу, губе интерес за опште предмете. Они ступе на занате, или оду у трговину, или отпочињу пољски рад као тежаци, и онда не маре за чисто школске послове, без везе с практичним занимањем које су они изабрали да се њим баве у животу. Неинтересовање је у толико веће у колико је већа љубав према практичном послу који су предузели. На послетку, има и трећи, тежи приговор: ради се у овим школама кад не треба, а то је празником, или радним Даном у вече, кад младићи треба да се одмарају од своГ^рактичног посла. Продужне школе не могу дакле зато ни да имају успеха, па зато их ученици и не походе радо. Ови приговори нису безразложни. Доиста је незгодно да се ради недељом и празником, јер су ти дани за одмор и за идење у цркву на 34*