Prosvetni glasnik

600

Просветни Гласник

византиске или латинске-романске књижевности, или народна поезија, чије се проучавање делимице своди на проналажење утицаја, непосредних и посредних, под којима се она развијала. Већ у почетку свога научног рада Јагић је дао у овом правцу дело које још ни до данас није изгубило своју вредност: ШвГопји кпјаеупозИ пагоАо. ћг\>сп$ко%а г згдзко^а (Загреб 1867, 204), а доцније је давао многобројне прилоге, као Грађу за хисторију слотнске народне поезије (Шс1, 1876, XXXVII), Прилог сриској аналисшици, са књижевно-историским уводом ( Агсћ. II, 1876, 1—109), Јужнословенске арииовешке о Грабанииашу-ђаку и њихово објашњење (Агсћ. II, 1877, 437—481), Јужнословенски народни епос у прошлосши (П. IV, 1879, 297—316), Менандрове изреке у црквенословенском преводу (5Игип§здепсМе Бечке Акад. СХХУП), Разум и филозофија из српских књижевних сшарина (Споменић XXXI, 1892), Руска Књижевносш у Осамнаесшом Сшољећу (Загреб, 1895, 1—281), Живош и Рад Ј. Крижанића (засебно издање Југослов. Акад. 1917 год.) и мн. др. Овде не треба заборавити многе уводне расправе које је Јагић написао многобројним споменицима које је издавао, из најразличнијих времена, најразличније садржине; затим многе приказе и критике, које су каткада засебне расправе. Свугде је ту Јагић онај свестрани испитивач који са успехом комбинује језички, културни и историски материал, да би што боље осветлио прилике под којима је поникао неки споменик и што тачније одредио његову вредност. ❖ Ради потпуности слике необичне разноврсности и ширине Јагићева рада, морам поменути и Јагићево додиривање историје народа и' историје културе. Историским и културно-историским темама Јагић, сем у изузетним случајевима, не посвећује засебних испитивања. Његов је рад, по својој главној садржини, ишао другим путем; али се ипак додиривао и са нашом народном историјом и културом. У центру његових студија те врсте находи се живот и рад Браће Просветитеља и њихових ученика; затим све оно што тај рад прати, и код Чеха и код Јужних Словена. Тако исто, време прве културе Словена (на пр. у рецензијама на књигу Пајскерову, Словенске Старине Нидерле-а и др.), затим досељавање Јужних Словена на Балканско Полуострво — привлачило је често његову пажњу. Када је Јагић узимао да се бави оваквим темама (у својим критикама, уз књижевно-филолошке уводе својих издања и у засебним расправама), новим за њега и његову ужу струку, видело се како је сјајан био његов таленат: да уђе брзо у нове области, да се у њима осети као да су одувек биле предмет његових специалних истраживања, и да често баци тако оштроуман поглед на појаве живота и догађаја код Словена да је изазивао дивљење и код врло уских специалиста.