Prosvetni glasnik
О неким потребама историјске наставе у нашим гимназијама
611
ове врсте, историјска предавања о многим питањима остаће увек сува, недовољна и досадна. Говорити о грчким историчарима, на пример, не прочитавши ни једног одломка из Херодота или Тукидида; о средњевековној приповетци не давши ниједног њена примера; о старонемачком гправу, не прочитавши ниједног одломка из варварских „правди" ; или о феудалном праву не прочитавши ниједног обрасца, уговора, повеље или одломка из обичајног права; о полемици око питања о цркви и држави не упознавши ђаке бар са неким местом из Далтове Монархије; или предавати о француској револуцији, не употребивши оригиналну декларацију права; или о постанку парламентаризма и политичке слободе без обилатих цитата из „велике повеље о слободама" — то значи свршити само половину посла. Наставник, у огромној већини случајева, нема ни времена, ни тим више могућности и прилика да тражи и нађе оно што му је потребно из извора. Требало би да се набаве за школске књижнице немачке школске збирке извора, па онда да се спреме нарочите збирке одломака из извора за потребе наше школе, јер историјска настава у својој националној школи има својих особина и нарочитих задатака. Уз изворе треба споменути и историјску лектиру. У Русији је било неколико опширних збирака историјских чланака удешених за наставнике, а згодних за употребу развијенијих и свеснијих ђака. и то старе збирке знаменитих историчара-наставника Гуревића и Павловића за руску и општу историју новог доба, и новије збирке М. Довнер Запољског, университетског професора у Кијеву, за руску, и Павла Виноградова, университетског професора у Москви, а сада у Оксфорду, за средњевековну историју, и најзад збирка групе московских научника за нову историју. Свака је од ових збирака сачињавала по неколико опсежних свезака, и сваки чланак у њој био је написан од неког познатог стручњака; цела пак књига била је удешена као нека целина бригом уредника или уредништва. Ове збирке биле су драгоцено помоћно средство за наставнике и ђаке. — Мислим да би било од велике користи да се нешто слично сада изради за наше школе; има доста и домаћих и страних (руских) научника и наставника који би могли обавити овакав посао; треба само помислити да у земљи има по четири филозофска и правна факултета. Посве раз^мљиво да први покушај не би могао, нарочито због оволике скупоће и послератних прилика, дати нешто толико опширно, да не употребимо израз „величанствено", као што су поменуте руске збирке; али би ипак и такве збирке за историјску лектиру биле од несумњиве и велике користи, тим више што је домаћа књижевност из опште историје, како оригиналне тако и преведене, сасвим малена, што су у њој монографије као што је она Г. Слободана Јовановића Вође француске револуције, готово усамљене. Сем тога, могле би да се израде неке мале монографије о историји појединих земаља, народа, великих исто39 *