Prosvetni glasnik

728

Нросветни Гласник

Д-р В. Бакић. Од какве је неоцењене вредности било то кратко доба студирања учитеља на Великој Школи, доказују чињенице да су данас наши најбољи просветни радници поникли из те генерације. Јован Ђ. Јовановић, Начелник за Основну Наставу у Министарству Просвете, Павле Љотић, управник Учитељске Школе у Новом Саду, Сима Јеврић, професор Учитељске Школе у Београд}', Д-р Павле Чубровић, б. доцент на Скопљанском Университету, Вук Ивановић, управник Учитељске Школе у Скопљу, Душан Јовановић, управник Учитељске Школе у Вршцу, Д-р Алекса Станишић, министар на расположењу и државни саветник, Д-р Игњат Бокур, професор Учитељске Школе у Вршцу, Пера Иванишевић, професор Учитељске Школе у Београду, итд., заузимају данас одличне позиције у нашим просветним институцијама. Сви они су се одликовали својим просветним и књижевним радом. Пред оваквим чињеницама морају да отпадну тврдње да су ти људи били у својим годинама „лош елеменат". Наука је свевидљива, свезнајућа, свемогућа, свугде и на сваком месту. Она је универсална и вечита. Оствалд, придевајући јој ове атрибуте, индентификовао ју је са Богом 1 ). Где је Олимп тога Оствалдова Бога? Зар не на Университету? „Немачки Университет васпитава знањем за позив" 2 ) — рекао је Тћ. 21е§;1ег. Овим је речено да се на Университету развија и предаје наука. Развијати и примати науку може сваки онај који има љубави према науци и способности да је разуме, а не онај који те одлике вема, ма своју способност и документовао званичном исправом, матурском сведоџбом. Сократ, Христос, Русо, Спенсер, Бебел, Горки, наш Обрадовић, Вук Караџић и други чувени моралисти и научењаци нису имали формалних, али су поседовали реалне квалификације за препорођење човечанства или развијање науке. Професорски Савет Београдског Университета, својим закључком да су само матуруси способни за развијање и примање науке и спремање за државне и остале више функционере, стао је на нереално и шта више консервативно становиште. Углед Университету дају његово модерно уређење, демократски дух који у њему влада и његови спремни професори. ^ЗгиБеоградски Университет се каже да је један од најдемократскиј4нс Университета на свету. За одлуку Професорског Савета филозофскога факултета не може се рећи да је еманација тога чувенога демократизма.

') V/. Оз1»аШ, А {ис/отапу МоЛегп Копу^1аг, ВисЗарез*, 24—25 стр. 2 ) Тћ. 2Је§1ег, [Јдег 1ЈтуегзМ1еп ипс! ГЈтуетШззЊЛшт, В. 8. Теићпег, 1913, страна 24.