Prosvetni glasnik

Испитивање интелигенције по методи Вте1:-51топ

25

је Симона увео у своје радове и навео га да врши слична мерења и код деце у Уаис1изе. Тако се код њих јавила потреба за детаљнијим испитивањем и мерењем интелигенције, и из првих заједничких опита, чињених 1899—1900 године, развила се временом скала за мерење интелигенције (есћеПе тећч^ие сГт1:еШ§епсе). Њој су посвећене три расправе објављене у Психолошкој години 1905 год.: 1. — О потреби да се утврди научна диагностика нажих стања интелигенџије (5иг 1а песезбке сШа&Нг ип сЛа§позНс зсЈепННцие сЈез еШз ЈпЈегЈеигз с!е Гт*е1Н§епсе). 2. — Нове методе за диагностику интелектуалног нивоа анормалних (Ме*ћос1е5 поиуеНез роиг 1е сНа§позНс с1и пјуеаи Јп1е11ес1;ие1 с1ез апогтаих). 3. — Примене нових метода диагностике интелектуалног нивоа код нормалне и анормалне деце хосписа и основне школе (АррНсаНоп с1еб теШосЈез поиуеПез с!и сНа§позНс с1и шуеаи 1п1е11ес1ие1 сћег с1ез еп(ап!з погтаих е! апогтаих с1'ћозрЈсе е{ сГесо1е рп'таЈге). За разлику од друге две скале, о којима ће доцније бити речи, ми ћемо ову скалу назвати скала /. још из раније у психологију су уведени извесни кратки експерименти који су служили поглавито да се констатује да ли код неке личности постоје извесне психичке особине : они су дакле имали чисто диагностички карактер. За ове експерименте увели су американски психолози израз „тест" (теп!а1 1:ез1з), који је сада у психологији опште усвојен. Б.С.^-ова скала 1 садржи 30 кратких тестова, који су објављени у другој од три малочас наведене расправе. Али и једна друга чињеница је била повод стварању ове скале. 1904 год. основана је у француском Министарству Просвете комисија која је требала да сву слабу децу која су у школи по успеху далеко изостајала иза њихових другова, издвоји у специалне школе за недаровиту децу. Ова комисија је донела одлуку да се сва оваква деца примају у специалне школе само на основу претходног педагошколекарског прегледа; какав ће бити тај преглед, о томе није ништа речено. Да реше овај проблем, јавили су се Бине и Симон, те је тако постала поменута скала I од 30 тестова. Она је била пре свега намењена деци слабе интелигенције, али се њоме није хтела вршити анализа интелектуалних способности ове деце, већ само сазнати степен њихове заосталости. Тестови који су сачињавали ову скалу били су састављени тако да су чинили серију од 30 задатака, чија тешкоћа стално расте. Први чланови скале су одговарали најнижем ступњу интелигенције. Примера ради навешћемо први тест: запаљена свећа креће се тамо амо испред дечјих очију, па се посматра да ли постоји координација покрета главе и очију која је потребна за фиксирање предмета. Последњи тестови су већ толико тешки да одговарају про') Б. С| = увек Бине и Симон.