Prosvetni glasnik

6*

Положај Словена у НовОј Европи

115

публике. Русија је прва социалистичка држава у Европи и у опште у целом свету, и из тог је разлога предмет општег интересовања. Русија се у Европи граничи Финском, Естонијом, Летонијом, Пољском и Румунијом. Њени односи са Украјином и Бело-Русијом неодређени су: то исто важи и за њене односе с народима и државама на Кавказу. Пре рата су Русија и Пруско-Немачка кроз стотине година одржавале уговорне суседске односе, па и данас, ма да су, услед промена које је рат донео, обе земље раздвојене једна од друге у териториалном погледу, веза између Русије и Пруске није умањена. И доиста, Немачкој као целини, она је највише потребна, нарочито са економске тачке гледишта. Земљорадничку Русију може снабдевати индустријска Немачка мануфактурним продуктима, а непосредни саобраћај олакшан је морем, тако да се транзит преко суседних држава може избећи. Кад је Брест-ЈТитовски мир између Русије и Немачке закључен, Могптд Розг је писао: „Словен постаје роб Немцу; то је смисао немачко-руског мира". Пошто је у то време била могућност немачког економског продирања у Русију, она је врло озбиљно посматрана на западу. Сами Немци показују сталну пажњу према Русији, а тако исто међу немачким публицистима то мишљење заслужује нарочиту пажњу, живо се гледа да се спријатељи с Русијом, што је нарочито срачунато на то да се појача источна Пруска. У часу кад пишем стижу вести о руско-немачком споразуму у Ђенови. Русија, која је много препатила у рату и због револуције, налази се пред једном хитном потребом за економском рестаурацијом, земљорадничком, а не мање и индустријском. Русија је у зависности од западног капиталаи присуства западних инжењера, радника, трговаца, итд. Културни задаци који је очекују такође су велики и хитни: смањивање великог процента неписмених и уздизање општег васпитног ниво-а. Сумњиво је да ли ће и у коликој ће мери руска православна црква бити способна да узме удела у васпитним задацима у народу. До данас је нагињала претераном трансцендентизму, и њен је активни удео при народном васпитању био без значаја. Тим трансцендентизмом црква је била постала роб царизма; али захваљујући револуцији извршено је извесно побољшање, и тим је враћена на патриархалну организацију у периоди пре Петра Великог, а тако исто и прогоњењем свештеника од стране бољшевика она се приближила сељачким масама. Потребно је рећи само неколико речи у вези с бољшевизмом, а то је : да је бољшевизам увек критикован као један словенски феномен. Сами руски бољшевици држе да су они стварни, и једини прави марксисти. И доиста, кад су се дочепали власти да управљају, они су то учинили из чврстог убеђења да ће њихова револуција, изведена у са-