Prosvetni glasnik

124

Просветни Гласник

у прози живота. Времена се мењају, па се и наш систем васпитања мора изменити да би се удовољило захтевима времена. Лај је потпуно убеђен да је Та1$сћи1е (активна или моторичка школа) кадра да удовољи захтевима наших дана. Под васпитањем помоћу акције или радње, Лај не мисли само ручно образовање или индустриално васпитање. То је васпитање које охрабрује ђака да реагира на различите надражаје који у њену чине упечатке помоћу његове природне и социалне средине. Тако резонује Д-р Лај у првоме делу свога дела 01е ТаГзсћик. Други део ове заиста ваљане књиге бави се пореклом и развићем идеја о васпитању помоћу акције. Да то укратко саберемо. 1. Идеја се појавила у доба Ренесанса. Тада се опажало и експериментисало; то беше доба реакције противу чисто књишког учења. Онда се препоручивало телесно васпитање и образовање (вежбање) чулних органа. Французи Рабле, Монтењ, наш велики Славен, Чех Јан Амос Коменски, заговарали су практично образовање. 2. Та иста идеја огледа се и у периодама Пиетизма и Просветљења. Немац Франке је заступао ручно образовање да би се деца спасла од злог понашања, дајући им да се позабаве чиме. А Енглез Џан Лак захтевао је да сваки џентлмен научи један занат. Гениални Женевљанин, Жан-Жак Русо, вели да умни треба да ради као сељак, а да мисли као филозоф. К.еа15сћи1еп (реалке), занатлијске школе и индустриалне школе беху још тада установљене. Ручно образовање предлагано је од Немаца Базедова и Салцмана као средство за васпитање. Год. 1804 Блаше захтева да се установи дефинитиван однос између рада и осталих предмета наставне основе. 3. Отацмодерне педагогије, племенити и гениални Швајцарац Јохан Хајнрих Песталоци, подучавао је своје ђаке у ручном раду да би његов завод у Најхофу могао сам себе издржавати. Он је истицао социалну страну рада. Васпитање треба да је прави живот. Иаз 1.едеп ђШе1, вели племенити и добри Песталоци. Он разликује — психолошки — три врсте способности : 1.) спиритуалне моћи или главу; 2.) моралне силе или срце, и 3.) уметност руку или тело. Знати значи спољашње се репрезентовати. Знање има две стране : 1.) унутрашњу, спиритуалну или интелектуалну, и 2.) спољашњу^ или физичк^' страну. Унутрашња страна се састоји у развићу мишљења (ума) и моћи судилице, која је резултат природног развића опсервације. Песталоци је скоро дао читаву зграду психологије покрета у садашњици. 4. Чувени германски идол у филозофији и у националној педагогији Немаца, Фихте, овако подвикује: №сћ1: гит тиззј^еп Везсћаиеп ипс! Ве{гасМеп сЈеЈпег зеЊз!, ос1ег гит Вги1еп ићег апс1асћ1ј§е Етрћ'п<јип§еп, —- пејп, гит НапсЈе1п,\) Јз с!и с1а ; сЈет Напс1е1п ипс! аПет (1ет