Prosvetni glasnik

Оцеле и. Прикази

125

Напс1е1п ђезИ 'тгт сЈеЈпеп Шег!.,. Ез Јз! јп тјг е-јп Тгјеђ ги ађбо1и {еп ипађћап^ег ЗеЉбШШ^кеИ:. 5. Славни Хербарт верује да је рад изврсно приправљање за систематску акцију и фундаментално средсгво за развијање карактера. Он је само грешио у томе што је веровао да је техничко образовање од веће услуге него ли гимнастика. Он је чврсто веровао да прво развија интелекат, а друго тело. Гимнастика такође развија интелекат. 6. Један други славни Немац, Фридрих Фребел, учи опет да основица интелектуалног развића није интелектуална, већ практична страна људске природе. Фребелова је формула: 1.) ради; 2.) опажај и З.ј мисли. Песталоцијева формула: 1.) мисли; 2.) ради и 3.) опажај. Хер'барт опет држи се ове формуле : 1.) мисли, 2.) ради и 3.) опажај. Друштво Вег с(еи(5с/ге Уегепг Шг Кпађепагкек узалуд је настојало да заведе ручно образовање у немачким школама за време последње четврти 19. века. Опозиција је жилаво одговарала да школа треба да даје само интелектуално образовање и да ручно образовање није развило интелекат скоро ни у каквој задовољавајућој мери. Пабст и Денцер настоје да дођу до јасног појма о ручном образовању (т. зв. №егкипГепчсМ). Они су настојали да изнађу шта учитељи овог школског предмета мисле под тим називом. Д-р В. С. Лај овако излаже своје схватање тога термина: Импресија (упечатак, надражај), асимилација (интелекција, мишљење) и репрезентација (експресија, изражавање) јесте биолошко и психолошко јединство, и они морају образовати јединство у дидактици и педагогији. Д-р Георг Кершенштајнер није успео да нам даде јасан и одређен појам о радној школи (АгкеИвсћик). Он истиче образовање за грађанске дужности. Ми и дан дањи немамо јаснога појма и концизну дефиницију о „раду" и „радној школи". Под ЛгдеК Д-р Кершенштајнер мисли ручно образовање, а Д-р Лај неће школу за ручно образовзње, већ школу за акцију, ете Та(5сћи1е. Педагози уметници говоре о продукцији и продуктивном раду. Они су рођени антагонисти експерименталне педагогије и експерименталне дидактике, и показују природну аверсију и одвратност према свакој систематској опсервацији. Д-р В. С. Лај овако излаже свој основни педагошки принцип на коме се темељи акција: 1. Са биолошког гледишта индивидуа јесте организам за претварање сенсоричких импресија у моторичке реакције. Према овом становишту импресија и експресија су јединство. 2. Сагледишта развића моторичка средишта у кортексу церебрума (сиве коре великога мозга) развијају се тек онда када су се развила сенсоричка средишта. С тога и природни ред васпитања је прво опсервација (или импресија), па онда репрезентација (или експресија), а не