Prosvetni glasnik

132

Просветни Гласник

најглавнијих инициатора; и та је прослава у основи прослава идеје нашег ширег јединства, али се сада изводи у пуној слободи и у широј домовини него што су о Доситејевој прослави помишљали и најватренији родољуби. Вели се да време мили, па ипак се брзо мењају и крупније појединости. Кад је млади Доситеј у Загребу чуо за своје вршњаке, ђаке, да су унијати, „учине ми се — вели — другојачи и страшни непријатељи, који погибел моју желе и ишту". И Доситеј бежи од њих, као да му прети смртна опасност. Па готово и кроз цео век доцније још се међусобно гоне, па чак и убијају, Срби и Хрвати; омладине обеју страна приређују митинге као два непријатељска табора; у Загребу се руши свака српска установа, а код нас долази до прогона Хрвата из државне службе. А данас, само на коју десетину година после тога, загребачка университетска омладина диже на руке ректора београдског университета кличући му: „Живео наш ректор!", а крепки и скромни сеоски младићи са Тимока одслужују своју војну дужност на приморју слободног Јадрана, а у њихову родном крају одјекују словенске песме њихових војних другова. * У данашњој прослави ја не гледам значај у слављењу најбољег омладинског песника нашег, првог ученика и следбеника Вукова, ни у прослављању победе народнога правца у уметничкој поезији нашој. Ја осећам, и не знам хоћу ли то умети како треба да изразим, да се данас у самој ствари одаје хвала песнику народнога јединства, оном који је идеју јединства најлепше и најрељефније изнео у свом познатом колу, дајући вођство Србијанцу, који га је у истини, седамдесет година после Бранкове песме, и повео, сјединивши чак и ону браћу коју Бранко није у колу поменуо. Идеја спајања, уједињења, дала је видне последице. Један књижевни језик, једна држава, пространа и моћна, један дух код свега што воли крваво плаћене тековине; вера више не раздваја, као што је некад раздвајала; две азбуке се допуњују, а не искључују. * Књижевна Задруга, од почетка својег рада, вођена је идејом широког народног јединства. И у њој је, као у Бранкову колу, брат уз брата. Почевши своја издања Банаћанима Доситејем и Јованом Ст. Поповићем, а убрзо и трећим, Ђуром Јакшићем, она је, за више од четврт века свога плодног рада, у своја кола увела представнике не само свих наших нокрајина, већ и мањих области у њима. Бачка са Змајем и Сремцем; Херцеговина са Ћоровићем, Дучићем и Шантићем; Босна са мученикои Кочићем; Далмација с Матавуљем и Ћипиком;