Prosvetni glasnik

Напомене о нашој преводној филозофској књижевности

141

је да су људи, у својим великим примерцима, мислили и изражавали своје идеје о човеку и о свету, и да те типичне изражаје треба познавати онакве природне и велике какви су били, не кварећи их личним предубеђењима, нити их сводећи на мере прогреса или регреса. И кад би се издавала библиотека филозофа, у њој би се лако могла пласирати дела одиста класична, и стара и нова. Питање како треба преводити у тесној је вези са питањем једне израђене терминологије. Није питање о квалитету превода, питање о начину превођења у опште. О преводима у опште је код нас писано и довољно и добро. У превођењу филозофских дела има једна велика тешкоћа: то је превод филозофских термина. Ми немамо филозофске терминологије. Дугим радом и дугом традицчјом створили су се изрази за ниансе психолошког и филозофског мишљења. Разрада појмова донела је разраду термина. И ако игде терминологија значи много, управо све, она то значи у филозофемама. У тим најсуптилнијим областима људског мишљења и преживљавања душе израдили су се изрази које треба умети превести. Њима треба наћи еквиваленте у нашем језику. А то је сад 1една немогућност. Није питање о томе да се погоди тон, стил, лични израз једног мислиоца. То се, са више или мање тешкоће, може и постићи. Али је питање о томе да се једном утврђеном термину, једној већ израђеној нианси, пружи еквивалент у нашем језику; често пута, није реч ни о каквој финијој нианси, нити о каквом нарочитом детаљисаном изразу, него, напросто, о томе да се један елементарни филозофски термин преведе. Тешкоће ове врсте су огромне; оне су и несавладљиве, ако се терминологија израђује овако како се код нас ради: појединачно и искидано, од случаја до случаја, од прилике до прилике, према личној увиђавности преводиоца у даном случају и према његовом тренутном решењу. Они који су давали своје оригиналне мисли или који су преводили, стварали су термине онда кад им је било потребно. Тако се, овде онде, по нешто створило и ушло у употребу, или било убрзо заборављено. Очувало се, често пута, и оно што је некако направљено, па ш и погрешно. За разлику израза зепзаИо од израза ето!Јо створени су и очувани термини: осећај за сенсацију, осећање за емоцију. Али духу језика пре би одговарало да осећање (трпни облик) буде за сенсацију (ЕтрНпс1ип§), а осећај (активни одлик) буде за емоцију (Ое1ић1), као што је на то указао Г. Милан Богдаиовић једном приликом. Слично је било са „опажај" за „Апбсћаиип§" и опажање" за „Шаћгпећтип§". Па ни те разлике нису фиксиране довољно: „осећај" се често употребљава за „емоцију", као и стара реч „чувство". Или се претпоставља употреба речи чистом транскрипцијом: сенсација и емоција. Филозоф је приморан да транскрибује или да ствара и кује, или да прибегне архаичним облицима. Тешкоћа наше терминологије у филозофији, као и у психоло-