Prosvetni glasnik

Испитивање интелигенције по методи ВЈпе1-5Јтоп

161

1.) Има деце која још никако не знају где је десно и где лево. Она обично покажу десну руку, пошто со она из навике обично пружа, затим додирну десно уво. 2.) Има их који имају представу о десно и лево, али још нису сигурни. Они покажу десну руку, па онда аутоматски најпре десно уво, али се одмах, готово увек смејући се, поправе и покажу лево уво. Тест у овом случају важи као решен. Ако сумњамо, можемо даље тражити да дете покаже лево око и десно уво, итд. 3.) Трећу групу чине деца која без погрешке и не оклевајући показују десну руку и лево уво. Понека деца покажу једном руком другу, што није довољно јасно. У овоме се случају од деце тражи да дигну у вис десну руку. Треба се старати да нашим изразом лица не дамо детету на знање да је погрешило: исто тако не треба дете питати кад погреши: „Је ли то тачно ?" У колико су одговори погрешнији, у толико морамо бити мирнији. 18. Извршити три наређења (7 година) I Детету се даду наједанпут три налога: Узми овај кључ и метни га тамо на столицу (покаже се столица); онда отвори врата и донеси кутију која је на столици код врата. Дакле прво метни кључ на столицу, онда отвори врата, па онда донеси кутију. Разумеш ли ? — Сад иди! Док се говори, увек показати место, и уверити се да је дете видело столицу, врата и кутију. Треба се старати да нема ничега што би извршење могло ометати, на пр. какво страно лице које седи на путу, или гласан говор који би могао привући дечју пажњу. Али се зато не сме ни помагати детету, на пр: „А шта сад? Да ниси што заборавио?" Сва три налога дете треба да изврши самостално, без икаквог другог подстицаја. Деца често изврше само два налога, или, кад дођу до врата, изађу и затворе их за собом; никакво ^рпомињање овде није дозвољено. 19. Именовати четири главне боје (7 година) На сивом картону се прилепе један испод другог четири обојена правоугаоника: црвен, жут, зелен и плав, величине 2 х 6 см, нешто мало растављени. Боје треба да су добро засићене, али не треба да су сјајне. Картон се метне пред дете, покаже се прстом црвена боја, па се пита: Како се зове ова боја? (по Бобертагу), а не: која је ово боја или: каква је ово боја, као што су то Б. С. чинили. На последње питање дете може рећи лепа боја, а да му се не може ништа пребацити. прооввши глдонив, 3 св,, 1924, И