Prosvetni glasnik

Тежше савремене историографије

171

сују државна дела владару, министру или ком другом политичком фактору у држави. На најеклатантнијем примеру спољашње политике Вулсе-а (\^о1беу), која је често врло мало одговарала намерама краља Хенрика VIII, а опет није смела да дође у отворену противност са краљевим погледима, истиче Фуетер како је играрија хтети одредити у колико је политика која се проводила као резултат овог компромиса потицала од краља, а у колико од његова првог министра. Због тога Фуетер сматра да је најприродније да историчар „повуче резултанту из компонената" и да говори само о политици владе, у овом случају енглеске (с. XXI). У том га поткрепљује схватање и неких других новијих историчара који су обрађивали овај период (као Лисиана РомИера у Огчдтез ро1п1дие$ с1ез §иеггез с1е геицшп. I. Непг1 II е1 1'НаИе , стр. 28), који су такође истакли немогућност да се утврди у колико неко дело има да се припише владару, а у колико другим полигичким факторима. „Историјски ефикасна дела у политички-војничкој области каже Фуетер — само су у изузетним случајевима индивидуалан продукт једне једине личности, као што би се то на пр. могло тврдити о великим уметничким делима". Допуштајући тако ипак изнимке, Фуетер је стао на пола пута и није потегао крајње консеквенце. У подручје тих изузетака спадала би и одлука француске владе да прошири подручје своје власти у Италији у почетку периода који он обрађује; ту одлуку Фуетер своди на слободну вољу владајућих личности, не налазећи војничке ни привредне нужности за то (с. 77). Његов рецензент Нетпсћ К. V. бгђјк 1 ) упућује на то одступање, али не може нам изазвати утисак о недоследности Фуегеровој, кад се сетимо његова компромисног становишта. Ту политику, контрадикторну и пређашњој и каснијој политици Француске према Италији, тумачи Фуетер хипотезом да се то догодило због неувиђавности о том шта се може а шта не може постићи, која је карактеристична за осионе владаре. То прибегавање несигурној хипотези и одступање од свог основног тумачења појава колективним стањем могао је Фуетер избећи много сигурнијим тумачењем, наиме да је експансивна снага национално и државно уједињене и привредно ојачане Француске, која се у унутрашњости развијала у правцу према апсолутистичкој концентрацији власти, морала да се управи према страни најмањег отпора, и то на копну, јер још тада није била изашла француска држава из свог контиленталног стадија. На ту је хипотезу могао доћи Фуетер тим лакше што је изнео сасвим очигледно, стварно и статистички, сву диспро') МШеИ. с1ез д$1егг. 1пзШи($ Јиг (Језс/ис/изЈогзс/г., XXXIX Вс1., 3. Не(1, МЧеп, 1923, с. 280.