Prosvetni glasnik

220

Просветни ГласниК

таљима и сувишношћу градива. Ове карте треба да служе као прелаз за читање детаљнијих карата на вишем ступњу образовања дечјег (у средњим и другим школама). Једна од првих особина добре школске карте (или атласа) је: да на њој буде изабрана згодна грађа, тј. да је истакнуто за посматрање оно што је најважније. Друго, код карата се мора обратити велика пажња представљању природних односа земљишта, те се они морају правилно представити. Трећа је важна ствар размер : у колико је мањи размер на картама, у толико се карта компликује, отежава деци разумевање и одвлачи им пажњу детаљима, јер на место онога што је опште, ступају појединости, као нпр. омање речице, незнатније кривине, споредни путеви, итд. Исто тако немогуће је код узвишеног земљишта на таквим картама истаћи им ону пластичност која је потребна за разумевање орографских прилика. На карти се не могу представити баш сви облици земљишта који се у појединим крајевима појављују (сем код војних секција), али карта треба да представи карактеристику дотичног краја. Према томе, карте само већег размера (најзгодније 1:75.000) могу дати слику свих облика и помоћи деци да се и сама могу ориентовати у оцени дужине растојања између појединих места и величини неке просторне површине. Највећа вештина школске картографије је: рационално уопштавање орографских и хидрографских односа. Многи брежуљци, брда и долине морају се спојити у један облик узвишења, а пази се опет да се задржи карактер земљишта. Представљање орографских односа на школским картама је од врло велике важности, а скопчано је и с тешкоћама неравних делова, јер на картама треба да се види не само положај и пружање објекта, већ и нагиб и висина. За то представљање има више метода. У старо време означаване су на картама планине по тзв. методи кртичњака. То се може видети на картама римским и грчким, па се чак провлачило и до почетка прошлога столећа'). Та метода је замењена гусеничастом методом, која је као прелаз садашњем начину представљања висинских односа шумирањем и шрафовањем. По овој застарелој гусеничкој методи се и данас одржавају по нашим школским уџбеницима карте за представљање орографских односа!... На научним и војничким картама представља се земљиште егзохипсама, али о томе нећемо говорити, јер такав начин представљања није за школске карте. У последње време се појављују и карте са фошографисањем пОЈединих крајева, дакле онако како у природи изгледају ти крајеви, и сликањем и фотографисањем рељефних карата.

') У Валвазоровој збирци сачувана је прва и најстарија домаћа карта Хрватске од Стјепана Главача, израђена по овој медоди.