Prosvetni glasnik

238

Просветни Гласннк

апсорбује. Захтевајмо, без одушевљења за индустрију и материализам, још и снажан национални живот. Оснујмо га на подлози духа. Образовање је центар, постанак свега. Интелигенција и карактер водиће свет, а те чињенице су у рукама наставника. Лозинке садашњице јесу: знати, разумети, производити; повећати делатност појединца и заједнице. Те смо речи чули на све стране; приликом избора сви их кандидати носе на уснама. Паметне формуле, заиста! Ми ћемо их узети и дати им могућности да се остваре, и то само ми можемо учинити. Било би чудо да нас рат није извукао из мртвила и учмалости, које смо могли запазити пре рата. Треба обновити расу социалном хигиеном и снажењем тела. Ми смо на то мислили: не заборавимо своје програме. Ипак то није наш директан програм. Треба преиначити дух до највеће дубине. Ми осећамо да је исто тако додирнута и наша морална отпорност. Једно врло важно питање постоји за нас: да ли наше национално образовање има свој принцип активне енергије, вредности и светлости за свакога, за све ? Иза овога има још двадесет проблема, од којих је сваки хитан и важан. Треба напоменути још једном да ми не поричемо ничије заслуге. Ми желимо да одамо пошту људима и институцијама. Француска школа има добрих страна које заслужују дивљење. Стране земље намподражавају и имају много да науче од нас, али само ми можемо уочити своје недостатке. Прошла су времена када је толико исто била дужност сакрити мане колико и лечити их. Обузети мишљу на уједињење, ми видимо међу нама непребродиве препреке. Велика јама се шири: с једне стране имамо оне који из принципа не желе јавну критику, и који су обузети непрекидном потребом да се држе укочено пред непријатељски расположеним ипостранством. С друге стране су они који с гављају свој патриотизам у тражење бољега и свој понос у захтевање слободне мисли. Ми припадамо последњима. -X* * Узмимо своје проблеме и погледајмо их. Ми их можемо формулисати у неколико речи: Имамо ли какав разумљиви систем наставе и лаке прелазе с једнога ступња на други ? Да ли су сва врата отворена, као што је потребно ? Да ли је одабирање способности постављено на колико је могуће ширу базу? Да ли су наши програми удешени да извесним олакшицама изравнају прете^ане напоре који су неизбежни? Да ли ми не уништавамо интелигенцију за коју верујемо да је стварамо?