Prosvetni glasnik

250

Просветни ГласнМк

(Бранко, Даница, 1862, бр. 29), Змаја (Бранкова жеља), П. Прерадовића (Милим покојником, 1870), Ј1 Костића (Срп. Зора, 1877, стр. 14), и др. У Споменици (Београд, 1894. 4°, стр. 5— 64) прославе Ђачког Растанка има дванаест песама (Љубомира П. Ненадовића, Марка Цара, Ђ. Стратимировића, Светозара Ћоровића, Вл. М. Јовановића, Алексе Шантића, Стевана Бешевића, Андре Гавриловића, Драгомира Брзака, Јосипа Берсе, Јована Сундечића, В. Крстића-Љубисава). У Новој Европи (књ. IX, бр. 3, 21 јануара 1924) има двадесет прилога (песама и приповедака) посвећених успомени Бранковој. III ПРЕВОДИ ИЗ БРАНКА Велики број Бранкових песама преведен је на стране језике. Највише их има на немачком. У засебној књижици: 1 уг1зсће 01сМип§еп уоп Вгапко КасНсзеуЈсз. Аи§ с1еш бегђјзсћеп иђегзеШ уоп Оеог§ уоп 5сћи1ре. Ргеззђиг^, 1887. 5е1ђбуег1а§ с1ез Негаиз^еђегз. 8°, с. 42 (са предговором), објављено је двадесет и два превода (Девојка на студенџу, Путник на уранку, Путник и Тица, Ноћ па ноћ, Циц, Туђин, Враголије, Нека сунца, Срстан Пастир, Молитва, Жеља, Јадна Драга, Јади из ненада, Клетва, Гојко (одломак), На Мораву (скраћено), Берачице, Моје Сунце, Перивој, VII Сонет, Туга и Опомена (одломак), Кад млидија умрети). — На другом издању те књижице, 1891 године (ОгезсЈеп ипс! ]_ејр2|'§), преводилац је додао „1геј иђегзеШ". Светозар Манојловић, у збирци превода БегШсћ-сгоаИзсће ИкћШп^еп (\Ујеп, 1888), објавио је седам превода из Бранка (Девојка на студенцу, Циц, Гојко (почетак), Кад млидија умрети, Моје Сунце, Путник и Тица, Убица у незнању, Укор). Поред тога има превода и по листовима. На пример: преводи Фр. Грајнера (Девојка на студенцу и др.) у листу СЈп§. \\'е{$$к1гсћпег Уо1к51>1аи, 1897; Валаса Сигисмунда (Клетва) итд. И на руском има доста превода: Н. Гербеља (Девојка на студенцу у збирци превода, 1870), Ф. Милера, Вере Гаврилове Глумове (Кад млидија умрети, у листу Благов$сти, 1893, бр. 49), и др. Неколико песама превео је на пољски језик Јован Зморски (1855 до 1856 год.). Д. К. Попов превео је на бугарски две песме (У споменицу Мини Вуковој Вукомановика, Укор) и објавио их у збирци превода Словенска Антологија С. Чилингирова (Софија, 1910, стр. 24—25). Рудањски је превео једну песму (Ноћ па ноћ) на русински и штампао је у листу Правда, 1869 (Лвов). Богић је превео на талијански језик Кад млидија умрети. Јенсен је превео на шведски две Бранкове песме (Хајдуков гроб, Кад млидија умрети). На шпанском налази се превод увода из Гојка (Гусле моје), а на француском и мађарском има по неколико превода. IV КОМПОЗИЦИЈЕ БРАНКОВИХ ПЕСАМА Мали је број наших песника чије су песме толико компоноване и певане колико Бранкове. Осамдесетих и деведесетих година ретки су били концерти, нарочито у Војводини, а да се није певала по која Бранкова песма. Компоновали су их: