Prosvetni glasnik

530

Просветни Гласник

Лингвисте, на жалост, нијесу једнодушни у дефиницији ове материје. Није лако знати што иде, а што не иде у ову област. И ја нијесам наканио да овдје нижем различите дефиниције синтаксе и да распредам о томе како би се имале примијенити директноме методу, све ако би то било и од интереса за тему о којој расправљам, него ћу да кажем своју дефиницију синтаксе и да опишем начин како замишљам себи примјену _ове дефиниције на директан метод, који се свакако мора да употребљава при обуци у живим језицима. Синтакса је наука о језичном изражавању јединица саопћења. Јединица саопћења је она најједноставнија констатација неке духовне или материалне чињенице коју можемо и саму за себе и без везе с другима да разумијемо. У језичном погледу она може да садржи и једну ријеч било које категорије, било саму за себе, било у многобројним везама, или чак сам један усклик. У сваком случају, њом се нешто цјеловито другима саопћује. Иначе се у обичном говору каже, за јединицу саопћења, реченица, па би се према томе могло казати да је синтакса наука о различитим врстама реченица и о спојевима ријечи што у њима долазе. Ако је тако, онда конструкције саме за себе и не постоје, него само у колико су дијелови неке јединице саопћења, или, другим ријечима, неке реченице. Ово је увјерење врло важно за наставу синтаксе према директном или семидиректном методу. Вјешто употребљено, може бити за овај метод и веома пподоносно. Према овој дефиницији синтаксе, ми нећемо никада поступати тако да ученици науче на памет становита синтактичка правила, н. пр. који предлог захтијева глагол 8'арргосћег, или веза Иге ргез, $е вотетг, или н. пр. каков инфинитив захтијева глагол сотгпепсег, каква је разлика рекне ли се уемг са чистим инфинитивом без приједлога (је У1епз уоиз У01г), или с приједлогом с1е (је Iпепз с1е уои$ Vо1г), или с приједлогом а (з'И ^пеги а гоив Vо1г), или с приједлогом роиг (је ^Гепз роиг уоиз сИге). Исто тако нећемо поступати, као што се често чини код обуке у латинском језику, да кажемо масу примјера са глаголима који значе неко ћутилно опажање (уегђа зеп1лепсП) са објектом у дативу (датив сврхе, ЉНуиз соттосП уе1 тсоттосП) у оваковим реченицама: Оп пе Ш 1готе раз деаисоир с1е Га1епГ. Оп пе Ш соппаИ раз с!'е'§а1 с!апз 1'агГ с1'есг1ге. Је п'ате раз а Ш ро1г сез ћоттез роиг ат1з. II пе заИ се цие сез ћоттез Ш уоиШепГ, гдје се види објекат Ш уз глаголе Гготег а с/. с/сћ., соппаШе а д. дсћ., мои~ а д. цсћ., уои1о1г а д. с/сћ. Исто тако нећемо написати на плочу ред споредних временских реченица изражених прошлим партиципијем самим или с приједлогом, па рећи правило да се у француском језику наша временска реченица која почиње са кад, док, тек што, итд., може изразити и партиципијем, а да се не преводи везник: 1м гМеге раззее, оп зе Ггома с1е 1'аиЛге сдГе. 1а пиИ џепие, оп зе тИ