Prosvetni glasnik

34*

Прилози методици поучавања у француском језику у нашим ср. школама 531

а с1оппи\ 5ез гизез екиН Аејоиеез, И рагШ роиг Раг1з. 5ез ехрег1епсез 1и1 зетђ1ап1 ргодап1ез, РазГеиг оза еззауег се ГгаИетепI. Аргез Согћше 1'аМе, итд. АиззГШ 1'аспоп ехесШее, итд. Исто тако нећемо учити употребу инфинитивне конструкције, мјесто наших различитих подређених реченица, ако је у њима исти субјекат или ако је субјекат споредне реченице објекат главне, преводећи на српско-хрватски серију примјера као што су: II те регтИ с1е чемг 1е 1>о[г, Је п'озе 1е Ш сИге, итд. На овакав се начин уче обично правила латинске синтаксе. И овако се пишу још и данас уџбеници за ову материју, и писаће се док се год буде латинска синтакса обучавала. Према овоме узору писали су се и пишу се обично и синтаксе францускога језика, тј. даје се серија примјера за један синтактични феномен, и на концу правило које резултира из серије више или мање згодно изабраних примјера. Како је за наставу у живим језицима била модел настава у латинском језику, није могло друкчије ни да буде. Дефиниција синтаксе савременог живог језика узета је у обзир само у толико што су се за синтактичне феномене бирале реченице из обичног говора или из савремених писаца, док су се за латински језик бирали примјери искључиво из класичких писаца који се у средњој школи читају, јер се латински језик не говори за свакидашњу употребу. Другојачије се горе речена дефиниција синтаксе има примијенити при настави францускога језика по директном методу. База за ову материју мора да буде диалог, разговор. Приједлог с1е рецимо с глаголом з'арргосћег увјежбаће се већ пригодом учења морфологије у питањима и одговорима у преразличитим вариацијама, за које књига није ни потребна: ()т з'арргосће <1е 11101, с1е Ш, с!е Ш, Ае поиз, с1е 1 >оиз, 6,'еих, д!е11ез? Моп ат1, Моп уогзм, итд. Ученици сами могу даље да наставе варирање с овим глаголом, узимајући друге њима познате ријечи за субјекат или објекат уз овај глагол. Другом згодом узима се на исти начин други глагол исте конструкције. Након што се овако увјежба један глагол или више њих, приступа се ка граматичкој синтези са француским питањима у оваковој форми: џегђе з'арргосћег с!е сјиеИе ргерозтоп ез1-И зит? Оваквим питањима вјежба се читаво синтактично опажање. Није ни најмање потребно да се ово опажање врши у материнском језику. Глагол који би био потребан, а није ученицима познат, забиљежиће учитељ на плочу, рећи ће му значење у наставном језику, ако га не може француским језиком описати, и одмах ће га увјежбати исто онако као онда кад се је узимала морфологија или вокабулар или исправљао изговор. Исто се тако у диалошкој форми обрађује објекат у дативу уз горе споменуте глаголе.