Prosvetni glasnik

Прилози методици поучавања у француском језику у нашим ср. школама 533

Исто ће се тако он морати да увјежба у претварању реченица: из афирмативне у негативну, у уиитне, подређене различитих нианса, прије него ли се пређе на проучавање других француских језичних средстава. Сваком учењу синтактичнога правила имаде нужно да претходи тачно познавање мисли за коју се учи језична форма. Узмимо нпр. да обрађујемо с ученицима синтактичну употребу коњунктива, за коју је већ у пријашњем чланку дато довољно примјера. На реченицама као што су нпр. „отац хоће да му син напредује", ученик има да знаде да је то сложена реченица, настала из ових двију; „отац хоће" и „син напредује". Док су ове двије реченице независне једна од друге, оне могу да изражавају двије чињенице, које обоје могу да у истину егзистују. Чим се споје, друга реченица већ не изражава чињеницу, него само садржава очеву вољу. Син заиста не напредује, већ је то само воља очева. Глаголски облици у сложеној реченици не изражавају једнаке чињенице, и зато их Француз различито изражава, прву у индикативу, а другу у коњунктиву: реге уеи1 $оп Ш$ ?а$$е с1е$ рго§гез. Дакако да се неће одмах пригодом учења коњунктивних облика почети са оваковим резоновањем. Најприје ће се ови облици увјежбати у најобичнијим везама из обичног говора, као 111аа1 ди'оп Љззе. II уеиГ, соттапАе ди'оп Љззе, итд. Резоновање о овој употреби резервисаће се касније за синтаксу и за стварање правила. Исто тако, кад се обрађује синтакса реченица, ученик мора бити у положају да из двије једноставне реченице створи различите споредне. Нпр. 1а рог1е $'ои\тИ. Јасдиех сгга јоуеизетепГ а зоп апп: Ргапдо1$, $018 сопГепГ. Ако треба створити из којег дијела од ове двије реченице споредну временску реченицу, учитељ ће задавати налоге као што су: ГаИе$ с1е 1а ргет1еге рћга$е ипе ргорозШоп $идогс1оппее с!е Гетр$, с1е саи$е, итд. На што ће ученик: 1ог$цие 1а рог1е $'отг11, итд. или: Ртздие 1а рогГе $'отгИ, итд. Никада се неће смјети пријећи на учење језичне форме прије него ли се утврди лакоћа у овакову претварању из једне врсте реченице у другу. И овај посао не треба никако да се води у наставном језику; или, ако се већ и мора водити, води се само у први мах, док се обавијесте ученици о чему се ради. Синтактична синтеза ће се и овај пут правити као и горе. Написаће се реченице са различитим везницима на ппочу, одакле ће се извести правило да временске реченице почињу тим и тим везницима. Након што смо изложили ова два методичка гледишта: 1. Да синтаксу ваља обучавати диалошким поступком узимајући примјере из свакдашњег говора; 2. Да обучавању сваког синтактичког феномена мора да претходи тачно познавање мисли којој конструкција има да