Prosvetni glasnik

532

Просветни Гласник

За вјежбање у реченицама типа „I а г^1еге раззее, оп зе Ггоиуа с1е 1'аиГге со1е", потребно је прије свега познавање анализе реченица, којој мора да претходи тачан српско-хрватски превод, да ученик узмогне замијетити разлику између нашег и француског изражавања. И ова анализа и компарација може да се води у згодно удешеној диалошкој форми. На тај ће начин ученик опазити да се изражај „1а гтегеразвее" може и у француском изразити као и код нас са (^иапА (или 1огздие, Г)е5 с/ие) 1а гтеге елаИ (ћи) раззее, и да је изражаЈ са самим партицијем заправо скраћени начин изражавања. Кад се увјежба серија питања и одговора са овако конструисаним реченицама из обичнога говора, прелази се на синтактичну синтезу, на формулисање правила у француском језику. Код сваке реченице увјерићемо се француским питањима да ли су ученици у стању овакове реченице опетовати и према њима нове стварати. Прије него ли смо се увјерили о глаткоћи у овом погледу, нећемо прелазити на формулисање правила. Кад смо се пак увјерили и о лакоћи стварања аналогних реченица и о познавању правила, имаде смисла превођење реченица с францускога на српско-хрватски, и обратно. Овај поступак имаде сврху утврђивања знања, како би се постигла што већа сигурност у употреби граматике. Примјери морају дабудудакако што више примјерени обичном свакидашњем говору. И писци наших граматичких уџбеника зацијело би добро учинили кад би бирали према степену наставе теме за диалошко вјежбање у граматичким правилима, Овај метод нужно морамо употребљавати хоћемо ли да створимо код ученика убјеђење да је синтакса заиста наука о прављењу реченица, и да се различите конструкције налазе само у склопу реченица. Овај се метод надаље нужно намеће и са гледишта сврхе учења живог језика. Свакидашњи диалози, који имају да претходе учењу писаног говора у књижевности, најбоље су средство за пријатно и лако схватљиво учење туђег језика. Учење синтаксе претпоставља јоште и ово. Како је Брино (РегсНпапс! Вгипо*) изврсно показао у својој књизи 1а 1ап§ие еГ 1а Репзее, синтакса је заправо језични изражај различитих облика наших мисли. Прије него ли ће ученик да започне учити становиту језичну форму или конструкцију, он мора нужно да позна саму мисао која ће да се изрази. Он има да знаде да се нпр. код веза као што су „1е сћареаи АераШеЧ изражава квалитет, тј. да је „<1е рате" еквиваленат нашем адјективу „сламнати". Мноштво сличних примјера узетих из обичног говора утврдиће га у увјерењу да Француз мјесто нашега адјектива употребљава именицу без члана с приједлогом Ае.