Prosvetni glasnik

Језик као културна вредност

535

У овом правцу ја бих пошао још и корак даље, па бих поставио као правило да су аутори уџбеника за наше средње школе дужни да при распореду и обради синтактичне француске материје воде рачуна о овим разликама. Јер не ради се само о томе да се обраде оне партије које су најтеже нашем човјеку, онако по прилици како у Њемачкој има доста француских практичких граматика писаних с особитим обзиром на потешкоће за Нијемце, тзв. Огатта^к (Уеггејсћтб или слично) с!ег Наир*5сћ\ујеп'§кеј!еп, него се ради у првом реду о методичком поступку при излагању оваквих теШкоћа. Једнаке конструкције ће учитељ препустити оној преводној тенденцији што постоји код сваког човјека који се учи страном језику, а вјежбаће нарочитим методом разлике. У редовима што слиједе навешћу неколике разлике између српскохрватске и француске синтаксе и методички поступак при обучавању. (Свршиће се) п. скок

ЈЕЗИК КАО.КУЛТУРНА ВРЕДНОСТ (Крај) V МЕХАНИЗАМ ЈЕЗИКА А да код сваког језика имамо заиста посла са једним засебним механизмом, покушали смо да покажемо још одмах у почетку ове расправе, кад смо рекли да сваки језик претпоставља један нарочити начин мишљења, дакле, један нарочити духовни систем, укратко, да сваки језик представља верно огледало једне одређене културе. Колико је то тачно, могу само још примери да нам покажу. Латински језик није успео да се позитивно наметне романским народима; али је успео да им се наметне у негативном смислу: у толико што су разне народности које су становале у данашњим романским земљама, под његовим притиском, заборавиле свака свој сопствени језик. Нове принципе које су они, као што смо покушали да покажемо, донели са собом, они су зато могли да примене само на оној подлози која им је стајала на расположењу, а која им је свима била заједничка: на латинском језику. Њихове творевине које, као све творевине, нису условљене само вољом творчевом, него и карактером материала на који се та воља примењује, зато, и поред све своје различитости, имају много заједничких црта. То је заиста и учинило да се међу данашњим тзв. романским народима створи једна духовна целина, створи осећање да они, културно,