Prosvetni glasnik

536

Просветни Гласник

представљају једну „расу", створи свест да су они Латини, ма да су они, стварно, потомци најразноврснијих племена, народности и раса: Келта, Римљана, Франака, Гота, Мавара итд. Колико структура једног језика одређује духовну структуру човекову, види се још јасније из оних примера где је народу натурен један туђ језик у позитивном смислу. То се дешавало у Америци. Америка је, принципиелно говорећи, подељена на два велика табора: протестантски северни и католички јужни. Дошљаци из Европе поступали су тамо на разне начине. Протестанти се нису много бринули за урођенике, оставили су их својој судбини, потиснули су их, тако да су ови постепено ишчезли. Практично узевши, може се рећи да на северу није било укрштања између усељеника и првобитних урођеника. Друкчије је било у јужном делу. Католицизам је тежио да покрсти урођенике. Између ових и усељеника стварала се на тај начин једна додирна тачка. Тако је дошло и до укрштања између белаца, црвенокожаца и из Африке импортираних црнаца; и тако је било могуће да белци овима наметну свој романски, шпански и португалски језик. Резултат је био да се и овај с почетка тако хаотичан конгломерат људи почео осећати „латински". Миомандр 1 ), која важи за једног од Француза који најбоље 2 ) познају Јужну Америку, вели да европски романски народи немају ничег заједничког са американским Англо-Саксонцима, док су савршено блиски Јужним Американцима. Он чак говори о „братству расе" између једних и других. Тако је језик био у стању да створи осећање културне заједнице упркос најразличитијим географским, антрополошким и социолошким приликама. Да језик као такав заиста само стагнира, да је он један чист механизам, види се најзад најфрапантније из чињенице да они језици који су оцепљени од матерњег тла или у опште не „еволуционишу" више, или „еволуционишу" у једном сасвим другом правцу, у правцу стварања једног новог језика, у правцу замењивања старог језичног система и механизма новим. Прво је случај са француским језиком у Канади и са немачким у некадашњим руским балтичким провинцијама. Француски језик у Канади задржао је, како изгледа, у главном још свој облик из 17. столећа, а немачки језик у некадањим балтичким провинцијама још понајвише одговара оном унифицираном књижевном немачком језику који се нигде у Немачкој не говори.

Ј ) Ргапс'5 <1е М1ошапс1ге: Јп{гос1исИоп а 1а соппагззапсе Ле 1'Ате'пдие Ште, у часопису К,ех>ие Ле Оепеме од маја 1924 г., стр. 536.

2 ) Њ.: стр. 659.