Prosvetni glasnik

Језик као културна вредност

537

Ова последња чињеница ни у колико не противуречи Паоловој тврдњи, коју смо раније навели, а која каже да у Немачкој нема предела где се говори најчистији језик. Паол говори о самој Немачкој, а не о пределима изван ње. Истина да на први поглед изгледа парадоксно да се један језик говори „чистије" изван своје отаџбине, него у самој њој. Али тај ће нам парадокс бити потпуно природан, ако само помислимо да се немачки језик у балтичким провинцијама говорио само од једне тако рећи импортиране, ненародске, релативно уске, образоване класе људи, да као такав није имао додира ни с каквим немачким диалектом, и да је зато, по!еп5 уоГепз, морао све више да се ориентише према књизи. Језик, дакле, не само да се не мења сам по себи, него је, захваљујући својој стагнацији, свом механизму, у стању да обустави развитак духовне структуре људске. Језик се мења само ако га човек мења. А човек га мења по потреби својој. Свака, ма и најмања промена у духовној структури човековој огледа се верно, као у каквом фином апарату, у његовом језику. А ако је та промена колективна, она се колективно и манифестује. На тај начин један и исти језик може да се диференцира у више њих. Такав случај ималм смо кад су из латинског језика постали романски. Слично нешто дешава се, и ако у врло ембрионалном стању, данас пред нашим очима са енглеским језиком. Енглески се говори као матерњи језик у Великој Британији и у Сједињеним Државама Северне Америке. Разлика између Американаца и Енглеза, разуме се, није исте врсте као она између некадањих становника на периферији римског царства и самих Римљана. Она, захваљујући другим месним и временим приликама, лежи на другом пољу. Али разлика ипак постоји. Један Уапкее из II. 5. А. и један Еп§Нзћтап из ОМ Еп§1апс1-а нису једно и исто. И та разлика јасно се огледа у њиховом језику. Енглез ће, не само по оном мало назалираном изговору, него и по многим другим карактеристичностима, лако разликовати Американца од свог земљака. Енглески језик у Америци тако постаје све више „диалектичан", и ако би се тај процес продужио (а он је, као у осталом свака промена у језику, данас отежан тиме што је језик фиксиран писмом), енглески би језик у Америци престао бити енглески и постао би „американски". Моћ стагнације језика апсолутна је. Језик својим механизмом одређује тачно духовну структуру људи који га говоре, па ма они иначе живели под најразноврснијим околностима. Под једним условом, разуме се: да ти људи у истини говоре дотични језик. Јер чим га они, како махом кажемо, говоре погрешно. они га стварно не говоре никако: они само његовим речима означавају једну