Prosvetni glasnik

Научни Преглед

553

мислим у овоме напису своме враћати томе послу. Збирање материала из наших средњевековних споменика је тежак, али не и немогућ посао; ко се прихвати студије наших средњевековних заната и занатлија, биће у положају да велики део тога материала брзо сакупи, у ред доведе и изврши сравњење са стањем заната и положајем занатлија онога доба у околним земљама, нарочито у оним од кОјих су оновремени Срби по нешто од материалне и духовне културе позајмљивали, присвајали и својим потребама и своме степену културног, друштвеног и економског стања прилагођавали. Ја се тога крупнога задатка не прихваћам. Моја је намера много скромнија: да из својих бележака саопштим нека запажања и неки материал и ставим то на расположење онима који ће се овим послом бавити, и да, у исто време, укажем на један метод истраживања и објашњавања који ми се чини поузданијим од онога метода којим су се неки досадањи наши писци служили. Пре свега, морам скренути пажњу на замамљивост једне доскорашње појаве, која води погрешним објашњењима кад се схвати као правило, па се из ње изводе генерални закључци: као да је она слика средњевековног заната и средњевековних занатлија наших. А та је појава она што се и до пре 50 година запажала у по неким нашим великим задругама, које су поједине задругаре своје одређивале те су се, за потребе задруге, предавали и обделавању извесних занатских послова: ковачких, коларских, итд. Такве појаве нису слика средњевековних друштвених односа у Срба и средњевековне привредне организације. Могло је, допуштамо, и тада бити таквих појава, али само по изузетку. Несумњиво је, до душе, да се негда, у изолованом газдинству Срба, као год и у изолованим газдинствима других народа, производио читав низ разноврсних продуката који су задовољавали разноврсне потребе породице. Свако је газдинство, при том, у сравњењу с другим сличним газдинствима, употребљавало своје продуктивне снаге на производњу разноврсних потреба мање више у подједнакој мери. У њих се огледала сличност производње: продукти, произвођени у једноме газдинству, произвођени су, у тој истој или у приближној пропорцији, и у другоме. Тако исто и сума утрошеног рада око производње продуката је мање више подједнака била у свима газдинствима. Ако се у једном газдинству употребљавало преко године 100 дана на производњу хране и 50 на производњу одеће, приближан је однос био и у другим газдинствима. Та једноликост натуралних газдинстава је условљена била не само једноликошћу технике и сличношћу људских потреба, већ и тим што изоловано газдинство није могло изводити диференцирање у подмиривању потреба својих чланова. У њему је била немогућа производња оних продуката који су потребни сваком оде-