Prosvetni glasnik

554

Просветни Гласник

литом газдинству у незнатној количини, а који, у исто време, изискују од произвођача и особито умење и дуже изучавање. На пример, металске су израде средњевековним себрима биле потребне у таквој незнатој количини да би их специалиста занатлија (маисторк) могао произвести с релативно малим утрошком рада. Међутим, да свако изоловано газдинство изводи претапање руде, ковање итд., представља, уз одсуство умења, знатну тешкоћу: феудални поседник и феудална држава нису имали рачуна да им се себри, сваки у своме газдинству посебице, на уштрб ратарске (и сточарске) производње, баве и занатима. Појава оделитих занатлија и заната као оделитих газдинстава води своје порекло још пре организовања Неманићске државе, и њихово развијање и умножавање је представљало један огроман корак у привредном развитку оновремених Срба и деловало на нешто јачу поделу рада, па и на диференцирање потчињених друштвених редова: они су и даље носили једно опште име (себри), али су се, ипак, делили и на отроке, и на меропхе, и на мајсторе, итд. Како је изоловано газдинство могло добити са стране, од занатлије, само оне израде које су му потребне тек у незнатној количини (у противном случају би их газдинство само производило), то је, обично, занатлија производио продукте за многа газдинства. Један занатлија је радио за читаво село, на пример: ковач; други је радио за читаву жупу, као што је био случај са шавцем , итд. Разлика између једног и другог типа занаглија је била само у томе што први, живећи и радећи стално у селу, очекују поруџбинаре код своје куће, уз коју им је и радионица; међутим они други, упућени да раде у туђој кући, принуђени су били да траже поруџбинаре и међу суседима и у другим селима. У крупним газдинствима (владалачким, манастирским и властелинским), заснованим на бази себарске работе, занатлија је стално радио у оквиру једнога газдинства и из материала што му га је то газдинство пружило. Такво је било карактерно обележје средњевековне занатлијске производње у Неманићској држави: производња непосредно за онога коме је она била потребна и из његова материала. Образовање заната изван изолованог газдинства је био корак напред у развитку продуктивних снага самога тога газдинства: поделом рада између газдинства (с једне — натурална пољопривредна газдинства, с друге стране — занатлије), развитак продуктивних снага је добијао израза пре свега у техничком прогресу (припремом бољих алата) и у рационалнијем утрошку рада (умење и вештина занатлија). Очевидно је: што се више разноврсних продуката за натурална газдинства производило различитим занатлијама, тим се више та газдинства економски везивала са занатлијским газдинствима, а преко њих и међу собом. С друге стране, опет, занатско газдинство се није могло