Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

571

него и до тежих колизија. Један мањи, али врло карактеристичан пример налазимо на стр. 46, где је текст комбинован из Хертвига и 51есће-а, а слике су из Саиз-а (по Ва{ез-у). Говор је о појави мимикрије. Ђ. не само што није пазио да доведе у склад слике и текст, и што није тачно пренео имена као пример споменутих лептирова и у тексту и у објашњењу слика, него је непажњом заменио и карактер лептирова: модел је назвао копијом, и обратно. Још тежа колизија услед непробављеног компиловања десила се Ђ-у на стр. 53, где говори о тзв. прелазним облицима као доказима за исправност науке о десценденцији животиња. Хертвиг, из чијег је уџбеника и ту Ђ. црпио, могао је слободно упозорити на неколико таквих прелазних облика из самога кола црва, које Хертвиг схвата у најширем могућем обиму, те му то коло обухвата и ЕпигорпеизШ и ТиткаГа. Ђ. у постављању система није ишао за својим главним узором и извором. Деломице се Ђ. извукао из неприлике што је ставио у преведени Хертвигов текст поред џрва и црвуљке, којих Хертвиг нема, али је ипак остало противречје и несмисао, јер се Ђ. није обазирао на „свој" систем, о коме ће још бити говора. И поред тога што сам навео довољно примера за нетачно превађање и неуспело компиловање, морам изнети још једну непогодну последицу несређеног крпарења из туђег душевног добра, јер је од кардиналне важности. Тиче се прегледа система — симболичког огледала за морфолошко схватање животињства појединих зоолога. По С1аиа-ову узору уметнуо је Ђ. у општи део (стр. 30) табеларни „Рге§1ес1 20о1обко§ 515*е.та" као програм и основицу за читав посебни део књиге. Како сам већ једном споменуо, Ђ. у тој ствари није пристао уз Хертвига, који је, поглавито из дидактичких разлога, у свом уџбенику применио немодерни, врло упрошћени систем. Ђорђевићева је таблица већ у формалном и техничком погледу пуна грешака и неконсеквенција (нпр. гледе назива, уз то незгодне штампарске грешке, па онда ВеиГего$1от1а није одштампано на одговарајућем месту, итд.), али је она и стварно погрешна и аљкаво изведена компилација двају система, са различним основним идејама, које у тој табели долазе у сукоб. Ђ. је покушао комбиновати На1бсћек-Огођђеп-ов систем са Ое1а§е-Негоиагс1-овим. По првом систему дели се раздео Сое1ота(а или В1Шег1а најпре у два подраздела (по Огоћћеп-и „ рћу1а"), РгоГо$1от1а и ОеиГегозЊппа, а онда тек у поједина кола (одн. сШиз-е ); по другом се подцарство МеШгоа дели директно у кола („етћгапсћетеп!:"). Таквој комбинацији смета највише коло црвуљака (УегтШеа), јер оно по Ое1а§е-Негоиагс1-у садржи и протостомне и деутеростомне класе. Ђ. је учинио један корак да .ублажи ту противност (удаљивањем Сћае1о§паГћа), али је није уклонио оставивши Р1егођгапсћ1а међу црвуљцима. После Шевијаковљевих пу-