Prosvetni glasnik

О НАУЧНОМ РАДУ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА 1 ) У другој половини августа 1884 године видео је у Београду покојни Владимир Карић свршеног матуранта Јована Цвијића, који је био дошао од куће у Лозници ради уписа у Велику Школу, и у једној дугој шетњи с одушевљењем му говорио о научној вредности и значају Географије, и о новом добу које се тада оцртавало у њеном развитку. Покојни Карић, велики поклоник мисли и науке, успео је тада да студије свога омиљеног ђака из шабачке гимназије упути онако како је желео. Радећи на Великој Школи, млади географ се почео бавити кршем, о коме је био добио дубоке утиске још у своме детињству у Јадру. Крш Источне Србије, преконошке пећине и Кучај, привлаче његову пажњу. Али га испитивања ових крајева наводе да своје студије у истом правцу и прошири, и да, путујући по динарском карсту и проуЦавајући светску литературу о томе предмету, изради у Бечу, у географској школи Албрехта Пенка, дело о карсту у опште, — „заставничко дело", по речима енглеског научника Арџибалда Гикиа. Ово је дело донело нова и коначна решења за нека основна питања о карсту, и свога аутора учинило познатим у светској науци. Поставши у пролеће 1893 године професором Велике Школе и основавши Географски Институт, Г. Цвијић је наАавио бавити се карстом Источне Србије, проучавајући њене пећине и подземне воде, њене изворе, тресаве и водопаде. И кад је затим почео се бавити другим научним питањима, професор Цвијић се у неколико махова враћао на карст. Тако је 1898 године проучавао карсна поља у западној Босни и Херцеговини, и изнео теорију о њихову постанку, а доцније је дао неколико прилога о карсту Западне и Источне Србије. Најновији, општи и синтетички рад о карсту расправља о еволуцији карсне хидрографије и, с тим у вези, о еволуцији карсних облика. Резултати ових радова постали су трајно добро опште науке, и као такви одавно унети у стране уни-

Говор држан 18 октобра 1924, на свечаној седници приређеној у част тридесетпетогодишњице научног рада Јована Цвијића. ( просветни глдсник, 10 св., 1924. 37