Prosvetni glasnik

578

Просветни Гласник

верситетске уџбенике. У општу науку су из ових радова уведени и наши називи за поједине карсне облике. А под утицајем ових радова отпочели су неколики научни радници испитивати карст и у нашим крајевима, и у Европи, и у Азији, и у Аустралији, и у Америци. Испитујући крш Источне Србије имао је професор Цвијић прилике да из далека посматра горостасну Рилу, белу и лети од многобројних снежаника. Али је значило право откриће када је, обишавши ову планину 1896 године, утврдио на њој трагове дилувиалних глечера. Тиме су први пут нађени остаци старих ледника на нашем полуострву у опште. После првог дана који је донео ове научне резултате, млади научник није од узбуђења склопио ока целе ноћи. Идуће, 1897 године, показао је професор Цвијић да је у дилувиуму било глечера на највишим планинама у Црној Гори, Херцеговини и Босни, на планинама преко којих су, вели берлински професор Албрехт Пенк, у неколико махова прошле „геолошки и географски школоване очи", не приметивши трагове о којима је реч. И кад је доцније прешао на друга научна питања, професор Цвијић се у неколико махова враћао студији дилувиалне глациације. Најпре је то било 1902 и 1903 године, кад је изложио нове резултате о глациалној епоси нашег полуострва, и поредио балканску глациацију са алпијском и карпатском. Затим је 1908 године изнео нова проматрања о глациацији Риле, Јужних Карпата и Малоазијског Олимпа. 1913 године проучавао је глациацију Проклетије и околних планина, а 1920 године глациацију Триглава. Глациолошки радови професора Цвијића открили су глациацију Балканског Полуострва, и не само допунили опште знање о дилувиалној глациацији, већ га и обогатили новим погледима, нарочито оним који се тичу I глациације карста. Али су ови радови подстакли и стране и наше научне раднике да испитују глациални феномен балкански. Пошто је у лето 1898 године довршио испитивања карсних поља у западној Босни и Херцеговини, укрцао се професор Цвијић у пароброд да лаганом пловидбом упозна западну обалу Балканског Полуострва. У Медови и око Љешапосумњао је да је цела западна страна нашег полуострва испуњена планинама једне исте планинске системе. Студије које је отпочео у овом правцу довеле су до тога да су на западу нашег полуострва издвојене две планинске системе, динарска и пиндска, и утврђен тектонски суток између њих. Овим су исправљени погледи чувеног бечког геотектоничара Едварда Сиса. Али млади професор није имао мира док није прегледао грађу и постанак и осталих планина нашег полуострва. Тако је издвајањем балканског система од карпатског и по други пут исправио Сисова мњења, у науци до тада усвојена. Затим је проучио орогенске процесе у родопској маси, најстаријем копну нашег полуострва, и испитао односе између ове старе масе и млађих планинских система које су се око ње образовале. Резултат