Prosvetni glasnik

Етички принципи филозофа Епиктета

591

нашој власти, бићеш безуветно несрећан; о ономе, пак, што је у нашој власти, а чему је лепо тежити, још не знаш ништа 1 .) Код сваке тежње и зазора поступај (тј. тежи и зазири) благо, но ипак скромно и слободно. с. 3. Код свих радосних или корисних или теби милих ствари не заборави да се известиш каква је, и почни од најситнијих. Када видиш крчаг, реци да видиш крчаг; јер се нећеш бунити ако се разбије. Ако своје дете загрлиш или жену, реци да си пољубио човека, јер кад умре нећеш се осећати остављеним. с. 4. Ако хоћеш да отпочнеш какав носао, промисли у себи какве је врсте посао. Ако одлазиш на купање, размисли у себи шта се може десити у купању, представи оне који излазе на поље, који се тискају унутра, који се грде, који краду. И тако ћеш посао са већом сигурношћу предузети, ако већ унапред речеш да „хоћу да се купам и да своју разумну одлуку сачувам". — Тако ради код сваког посла. Јер ћеш тако, ако ти се при купању и деси каква сметња, имати у приправности мисао: „Хтедох не само то (тј. купање), него и да сачувам своју разумну одлуку. Нећу је пак сачувати ако се будем љутио на оно што се догађа". 2 ) с. 5. Узнемирују људе, не (сама) дела, већ и мишљења о делима. Тако смрт није ништа страшно (иначе би она и Сократу таква изгледала), него је мисао о смрти да је она страшна, оно што је ужасно. Када нам је дакле нешто на путу или нам смета или нас узнемирује, не опгужујмо никога већ сами себе, наша мишљења о томе. Због својих дела друге окривљавати је посао неваспитанога, себе самога је посао почетника; а нити себе нити друге, образованога човека. с. 6. Не буди горд ни на какву предност што није твоја властита. Ако би какав коњ у гордом самопоуздању рекао: „Леп сам", то би још било подношљиво. Али ако ти речеш: Ја имам лепог коња, знај да се ти гордиш због предности коња. Шта је дакле твоје? начин мишљења. С правом моћи ћеш тек тада бити горд, ако по томе правилно радиш, јер си тек тада горд на једно својство које је твоје. 3 )

') Тј. као почетник у мудрости. Права мисао овога става лежи управо у томе да човек у почетку свога поправљања по могућству ослободи своју вољу од сваког спољашњег утицаја, и стави је у службу нечег несумњиво доброг. Та иста мисао изражена је и у хришћанству веома згодно оним Христовим речима: „Оче мој, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти" (Мат. 26, 39, Лука 22, 42), или у Молитви Господњој... „нека буде воља Твоја".

2 ) Ово би правило данас могли употребљавати нарочито у политичком и јавном раду.

3 ) Ово је збиља карактеристична појава у карактеру врло многих људи још и данас. Спољашњи сасвим случајни посед чини многе необразоване, односно полуобразоване људе толико гордима, да се они и не друже са сиромашнијим људима, већ се као нека каста изолују од осталих у посебно неко друштво. — Ова изола-