Prosvetni glasnik

Прилози методици поучавања у француском језику у нашим ср. школама 633

синтактичка правила. Ако се у синтакси читају још поједине реченице као примјери за правило, онда се чини то само зато тако да се покаже гдје и како се неко правило употребљава. На овај се начин дакако не побија механичко учење напамет, или, како се иначе зове, „педагогички материализам", обично зло сваке рђаве граматичке наставе. Ако се већ ради са примјерима у облику реченица, онда поступак зацијело има бити другојачији, да се избјегне томе материализму. Вјешто сложени примјери имају да служе као методичка подлога за то да на основу вјежбања у диалошкој форми, које се има водити у лаганом француском језику, учитељ помогне ученику како би сам извео правило. Уз практично вјежбање мора увијек да иде упоредо и опажање учениково. Једино развијањем опажања код ученика можемо се борити против пеДагогичког материализма при граматичкој настави. Сваки се примјер рашчлани у мноштво питања која се односе на синтактичку анализу. Чита се затим више једнако грађених примјера и онда се они међу собом испоређују. Правило, које се има формулирати у француском језику и написати на плочу, слиједи при овом поступку само од себе. Ученици га сами проналазе с помоћу вјештих учитељевих питања. Учитељева питања мора да сутаковада она навраћају опажањаученикова. Једноставно учење напамет води обично до неразумијевања, које се особито добро види код учења једне од особитости француске синтаксе, код „сопсогЛапсе с1е$ Гетрз". Ова се правила обично уче напамет. Вели се да послије прошлих времена у главној реченици мора доћи у споредној са дие мјесто нашег презента имнерфект, мјесто футура кондиционал, а мјесто перфекта р1иб-цие-раНаИ:. Баш ова правила дају обиље материала за опажање и вјежбање у суђењу. Ваља само узимати за вјежбу такове примјере у којима је однос времена између главне и споредне реченице очигледан за ученика. Има се на сваком таквом примјеру на оснозу француског диалога установити одношај времена. У примјеру {геге тЧсгИ ди'11 уГепГ (у1епАга, ез( чепи) те Vо1г сеШ зетате, учитељ ће установити оваквим питањима да се радња споредне реченице још није догодила, него ће се догодити. Ако се промјени вријеме главне реченице у прошло, онда је и значење оних времена у споредној реченици сасвијем друго, онда и футур може бити прошло вријеме као и презент, а код прошлих времена долази још и питање које се је прије догодило. Код оваквих ће опажања ученик лако појмити да мјесто нашега презента мора доћи имперфекат, а мјесто перфекта р1иб-^ие-раг?аТ1 Употреба кондиционала мјесто футура разложи му се на тај начин што му се покаже на основу творбе тога времена да је састављено од инфинитива и имперфекта помоћнога глагола ауо1г. Након великога вјежбања напокон ће ученик увидјети како Француз сасвијем другојачије гледа на употребу времена у споредној реченици