Prosvetni glasnik

Књижевни Прилози

637

Седма је у Ханке, на стр. 25—26, Вукова песма Художнику из друге Пјеснариџе. Одмах испод имена ове песмице Ханка је додао напомену која се тиче ње и идуће, осме, песме. Казује да су обе из групе краљичких песама, па додаје: „Издавача би особито обрадовало, кад би му ко из Чешке, Моравске или из Словачке сличне старожитне песме послао — ако су се такве сачувале". Зна се већ на што је Ханка при том помишљао и какво је расположење припремао у јавности. Друга од тих краљичких, а осма у овој књижици, јесте Вукова песма Ученику [Ђаку] из друге Пјеснарице његове. Њоме се, у Музи, завршује Ханкин рад на превођењу српских народних песама. Али се не свршује и књижица. Ханка је додао препев и двеју руских песама. Оне заузимају стр. 28—34. Обе су ове песме узете из московског Песеника 1810, ма да Ханка о томе не даје никаква објашњења. Као што се из свега види, песме које је Ханка узео за превод имају различит метар. Помишља се да је њему потребно било вежбање у таким стиховима, те је основано веровање да је ова малена Муза играла велику улогу при постању Краљодворског Рукописа и осталих мистификација Ханке, Линде и Свободе. Тако је исто и поменуто Ханкино позивање, да би му „неко" послао старинске песме „ако их још има", згодно дошло као повод — јер му је ускоро заиста „неко" послао „прастари" рукопис... Ханкино је превођење у знатној мери натруњено србизмима, што је дошло колико с недовољног познавања језика, толико и из тежње да преводилац зађе у дух српског певања, пошто му се чинило да и „старо певање чешко" може имати вредности само тако ако у свему буде по обрасцу прослављеног певања српског! Његова се љубав према српској народној поезији разликује од љубави Копитареве... * * * Нашавши хвалиоца и преводиоца српских народних песама за читаоце Чехе, неуморни Копитар се постарао да и Срби буду обавештени о тој појави, о Ханкину раду. У Давидовићевим Српским Новинама изишла је 1817, бр. 22, оригинална обзнана овог посла Ханкина. Ствар је ваљало приказати у овом смислу: туђини толико уважавају српску народну поезију да су се одмах постарали и о препеву; то је урађено за немачке и за чешке читаоце; сам тај факат побуђује на размишљање колико Срби треба да буду поносити са својих народних песама, и како ваља да пригрле њихово уношење у писану књижевност. Да би се, пак, о свему томе Срби читаоци уверили, и да би видели како [српски стихови изгледају у немачком и у чешком преводу, уредништво је обећало да ће ускоро донети упоредне текстове Оригинала, немачког превода — који је још много раније израдио Копитар (ма да ово није назначено) — и Ханкина