Prosvetni glasnik

678

Просветни Гласник

на њега се може утицати сугестијом. — Али у то време се буди и свесна задатка самовоља у форми која је као прва стадија пркоса позната, али мало схваћена. Међутим, ништа није важније за васпитача но да сазна узроке тог првог упорства. Дете изненада учи да детерминира своје хотење, да му само постави циљеве. Оно се чврсто држи једне представе о циљу. Тек постепено се навикава оно на могућност спречавања његових планова од стране других. — Само ту није прво постављање циља везано за прве доживљаје вредности које смо пре тога нашли. При првим процењивањима дете се држи само оног што га моментано највише интересује. Ту се какав акт навике чини циљем, тежи се ма за каквим, по себи безначајним, стварима које су једино погодне за вежбање функција. — Утисак формиране, „разумне" воље има се тек онда кад сви ти елементи функционишу заједно. А то може бити случај код детета од 2 х / г —3 године. Тада се дете може упорно држати циља, и слабо могу на њега утицати други. Анализом крајне компликоване конструкције вољног акта налазимо, према томе, три стадије: 1) нагонску жељу; 2) хтење са представљеним циљем; 3) оцењивање вредности. Вољни акт, представа о циљу и доживљај вредности нису само три потпуно ризличите ствари, већ и три феномена који се јављају један за другим. Услед слабе везе вољних елемената васпитање воље је тешко. Ни познавање виших вредности, ни увиђање оног што заиста вреди, ни одлуке у том правцу не гарантују вољни акт, стварно ефикасну представу циља. Отуда опет тешкоћа заменити код детета нагонску жељу хотењем вредности. У колико, пак, дете бива старије, у толико је та тешкоћа незнатнија. Али у пубертету нови нагони изненада надјачају вољу, која се стално развија као и пре, и остаје иста која је и била. Ти нагони који потичу од физичких промена јесу само претече сексуалних нагона: јако растење, услед кога нове снаге разуздано и дивље бесне; сујета као претеча сексуалне кокетерије, убојство и дрскост у борбеним играма; кићење и сексуална пожуда. Говорити о слабости воље у том периоду значи не знати какво је напрезање снага потребно за савлађивање целокупног нагонског живота који тада избија. Како дете долази до вредности које као мотиви могу одређивати његову вољу ? Већи део својих оцењивања вредности дете прима од своје околине; само мали део тих оцењивања тежи да се самостално развије и оствари без одраслих или на супрот одраслима. То су, пре свега, чулна задовољства. Али се каткад јављају и виша схватања вредности. Дете има инстинкт за добре и искрене људе, код њега се јављају рано и судови естетичког укуса. Фарбе и тонови могу код њега створити прво чулно задовољство; затим дете има предилекцију за одело, слику, песму и т. сл. При оцењивању вредности игре меро-