Prosvetni glasnik

једна нова психологија пубертета

681

лектуално признање. Младић се диви, признаје и као идеално осећа какво савршенство, снагу лепоту, моћ другога. Подражавање које је овде спољашње прелази при формирању етичког идеала у неку врсту страсног идења за идеалом. Из тог се списа види да је основна карактеристика младићског формирања идеала та што је младићски идеал везан за личност: нови свет вредности који се отвара младићу, то је свет вредности лица. Та карактеристична чињеница даје важно педагошко упуство за целокупно васпитање у пубертету. Никад неће младић тежити апстрактних циљева ради, врлине ради. Онде где се стварно задобије за самоваспитање, ту је покретач дубља љубав према човеку који му је постао узор. Тим слободним избором младићска љубав се потпуно разликује од дечје нежности. На љубави коју одрасли указују детету, оно им захваљује љубављу. Младић, међутим, поклања своје срце често оним људима који га никад нису видели, који га не познају или се хладно држе према њему. Један пријатељски поглед, једна реч, један стисак руке, довољни су често да потпуно усреће младића. Личност и лични пример га распаљују. При том је сексуални контакт потпуно искључен. Кад у животу или литератури младић сретне какву личност која му изгледа идеална, он се брзо њоме одушеви и одабере себи један циљ. Отуда је психолошки разумљиво што многобројни младићи потпадају под утицај сенсације, биоскопа, детективског романа, кад им тако мало знатне личности лебде пред очима као примери, кад им тако мало стоји на расположењу лектира која одговара њиховим потребама. У последњем погледу је срећом отпочела важна реформа. Први задатак би имала школа. Она би имала да стави своје најзнатније учитеље у разреде девојчица од 12—13 год., а дечака од 14—15 год. Јер, као што смо већ поменули, младић тражи међу учитељима идеални узор, ако му тај узор не пружају родитељи. Он тежи за великим херојским стварима; отуда он покушава да идеализује свакидашњи живот, и прима без критике крајњу меру као циљ. Учитељ омладине мора сам имати животни циљ, мора имати смисла за херојске ствари, да би могао разумети младића и да би му могао указивати пут којим треба да иде; сам мора тежити одушевљено идеалу, јер ће младић у почетку обратити пажњу на тај идеал учитељу за љубав. Одатле почиње изграђивање младићске воље. Ако је она почела стварно да се одређује идеалном сврхом, узором, онда се вољне радње почињу одвајати од инстинкта који је постао сигуран у циљ, и нагони добијају своје место у новоизграђеном вољном животу. Почиње друга стадија доба сазревања, афирмација. Негативно и афирмативно држање према животу јесу основни ставови на које пролазно јако утиче пубертет. Незадовољство првог периода управља вољу против живота, људског друштва и његових