Prosvetni glasnik

П р и л о з и

687

ПРИЛОЗИ

ЈЕДАН ТУРСКИ ДОКУМЕНАТ О ПРЕДАЈИ ГРАДОВА У СРБИЈИ КНЕЗУ МИХАИЛУ ОБРЕНОВИЋУ III Седма деценија децетнаестог века испуњена је у Србији борбом за ослобођење градова у којима је било још турске посаде. Историја овог одсудног периода у еманципацији Кнежевине Србије од Турске Империје позната је у својим ширим потезима, у толико пре што је један од најглавнијих сарадника кнеза Михаила, Јован Ристић, описао сав тај рад у своме значајном делу Спољашњи одношаји Србије новијег времена, књига друга, 1860—1868 (у Београду, штампарија Краљевине Србије, 1887). Овде саопштавамо један аутентичан докуменат о самој предаји градова, а то је одлука Отоманског Министарског Савета, на основу које су и градови предати кнезу Михаилу Обреновићу III. Њега је објавио турски историчар Ариф у Историјској Ревији Друштва за изучавање турске историје, бр. 31, од 1/14 априла 1915 год. (стр. 385—399). Он се састоји из рапорта (мазбате) који је поднела турска влада султану, и из царске ираде са специалном царском објављеном тескером. Као основа му је узет примерак нађен у књигама пок. Али Седад бега, сина познатог турског историчара и државника Џевдет паше, писан скорописним писмом (рика) и руком самог Џевдет паше, а написан на пет и по страна врло великог формата. Овај примерак је откупило за своју библиотеку „Друштво за проучавање турске историје". Овај докуменат је важан не само за познавање прилика у Турској и ван ње кад су се градови предали, него и за проучавање дипломатских метода које су биле у употреби у то доба у Турској. Јован Ристић зна да је овај рапорт поднет (види стр. 555 пом. књиге), али му, из свега се види, није знао тачне садржине. Објављивањем ове одлуке отоманске владе допуниће се у многоме до сада познате чињенице, а нарочито писање Јов. Ристића, а у исто време добиће се јаснија слика и о дипломатским заслугама тадашњих политичких људи у Србији у овом тешком и деликатном питању. Репутација дипломате и државника коју ужива бивши кнежевски и краљевски намесник Ристић, чини нам се, добиће врло много кад се буде видело из овог рапорта шта су све Турци мислили да траже од кнеза Михаила, и како се, најзад, добила „битка готовО без жртава". Интересантно је још упоредити меморандум који је Јован Мариновић поднео британској влади 7 марта 1866 год., и који је саопштио у нашем преводу у поменутој својој књизи Јован Ристић (ст. 409—412).