Prosvetni glasnik

Квалитативна анализа појма интелигенцјие

101

„Три главне радње су по њему карактеристичне за сваки акт иителигенцнје: питање, тражење решења (постављање хипотезе), пробање (оверавање хипотезе). 1 Већина дефиниција које смо до сада изнели оперише са појмовима из биологије. И ма како биле тачне. оне немају за нас много практичнопсихолошке вредности. Оне могу бити од вредности за опште схватање интелигенцпје, али ништа конкретно не кажу о самим психолошким процесима који суделују у једној интелигентној радњи. Чак кад би се, са становишта екстремне објективне психологије (екстремног бнхевјеризма, 1зећаУ1оигЈзгп), и хтело претпоставити да нас се психички процеси не тичу, ни онда немамо у тим одредбама ничега што би нам, макар и објективно, одредило у чему се састоји један интелигентан поступак. Али игнорисали ми свесне појаве или не (методолошки), постоје поступци, чак и објективно посматрани, које можемо назвати ..иптелигентним" за разлику од „неинтелигентних". Није довољно да знамо да се интелигенција састоји у прилагођавању; ваља нам да знамо у чему се састоји прилагођавање (психолошки посматрано). Можемо се помирити са каквом било дефиницијом апстрактног појма интелигенције, у колико та дефиниција има значаја за разумевање духовног живота у опште (са философског и спекулативно-психолошког становишта), и у колико се она слаже са посматраним чињеницама искуства. Али код појма интелигенције о којој ми говоримо, налазимо се у области примењене индивидуалне психологије. Налазимо се на пољу мерења у циљу прогнозе способности појединаца у сваком конкретном случају. Исто тако мало нам користе оне дефиниције које говоре о интелигенцији као способности за решавање проблема. И овде, као и тамо где се наводи као њена одлика прилогођавање, одређује се само чему интелигенција служи а не и у чему се она састоји. Можемо навести овде једну згодну Спирманову примедбу позајмљену из класичне философије: „На питање о иловачи (шта је иловача), јасан и прост одговор био би да је иловача земља помешана с водом, не помињући за шта се она употребљава". 2 Али и дефиниција овако ниже врсте задовољила би нас, само кад би нам се даље рекло у чему се састоји „решавање проблема" (у чему је психолошки механизам решавања проблема). •Тако исто неодређена одредба је и она која само каже да је интелигелциЈа способност за мишљење. Нити ствар постаје и мало одређенија кад се дода да се мишљење састоји у решавању проблема. Јер се онда на крају крајева само крећемо у кругу. Додуше, неки психолози прилазе ближе суштини ствари те додају, као на пример Клапаред, да су за. сваку интелигентну радњу карактеристичне три главне операције: 1 51:егп, Ш., ОЈе ШеШдепг Јег Ктс1ег и. Ји^епсШсћеп, 1^е1р21§, 1920, стр. 11. 1 Наведено Спирманово дело, стр. 12.