Prosvetni glasnik

Просветни Гласник

Тће'В1ие апс! \Ућ]1:е ађоуе 1ће ге51. Оиг ћоуз аге ћ'§ћ(:јп§, Рог 1ћеу аге ћоип<1 1о \У1п 1ће {гау. \Уе'уе 2о1 1ће 1еат, \Уе'уе §01: гће 51еаш, Ап<1 1:ћЈ5 15 оИ Со1итћЈа'к с!ау. 'Кау! 'Кау! 'Кау! Сваки универзигег или калеџ има затим своје боје. Колумбијине су боје бело и плаво. И од тих се боја праве мале троугласте заставице са насловом или иницијалом школе. Тим се заставицама маше на ■утакмицама или на каквим свечаностима, а по студентским собама их вешају на зидове. У соби сваког школованијег Американца неизбежна је по која таква школска заставица на зиду. Све то, разуме се, доприноси изграђивању оне школске традиције, стварању једног нарочитог расположења према школи, које ће сваког појединиа пратити кроз сав живот. Јер школа, помоћу свега тога, не представља само једно место са учионицама, професорима и скамлијама, где се је отишло по диплому, већ значи и један занимљив део друштвеног живота. Нарочито су им важне свечаности на завршетку школске године. Те свечаности трају на по неким школама и више дана, али обично најмање два дана. Тада се и наставници и они ученици који ће тога дана примити диплому облаче у своје универзитетске тоге од црне материје, са једном чудном пљоснатом капом, присуствују разним свечаним скуповима, увече су сви на игранкама, на заједничким вечерама и т. д. Тога се дана деле и спомен-књиге оне класе која је те године завршила своје школовање, и у којима се налазе фотографије свих ученика и наставника, фотографије разних интересантнијих догађаја из тока њиховог школовања, шаљиве карикатуре појединих ученика и наставника, и забаван део, где се највише обрађује невина школска сатира. На тај се дан обично састају на школи и некадањи ученици њени. Свака класа држи свој „геишоп". Тада се препричавају старе успомене, држе се прибирања за шаљиве статистике о томе, шта се је са киме збило доцније у животу након дипломирања, свака се класа заједнички облачи у какав нарочити костим који су за тај дан уговорили, и тако обучени суделују онда на некој врсти школског карневала. Тај је карневал обично каква велика парада, са музиком на челу процесије и нд крају, и која се креће у серпентинама свугде по школском „кампусу", завршивши најзад своју процесију на спортском игралишту. Далеко би нас, међутим, одвело када би се овде упустили у све детаље те школске прославе, што се са мањим или већим варијацијама одржава у месецу јуну на сваком калеџу, сваком универзитету. Говорили смо напред у овом одељку можда мало више о животу имућнијих студената, или бар оних студената којима је обезбеђена пристојна егзистенција за време школовања. Ти се студенти стварно