Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК О Р Г А Н МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО МАРТ 1928. ГОД. ГОД. ХШ

НАУКА У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ СВЕТОСАВСКИ ГОВОР. РЕКТОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРСИТЕТА Д-р ЧЕДОМИЉА МИТРОВИЋА (држан 27. јануара 1928.) Прослава Светог Саве, као општа кулхурна појава у српском народу, из године у годану добија непрекидно све шире и све дубље значење. „У цркви и у народном веровању, у школи, науци, литератури, уметности, у свима гранама културног живота нашег уопште, готово све отпочињемо основним радом и именом Светог Саве. У привредном развоју, у целокупном унутарњем животу па и у зачетцима здравијих и смишљених, спољних, међународних односа нашег народа сретамо се са великим именом Светог Саве, било то у писаним и другим видним споменицима, било у усменим народним предањима: или у прецизним казивањима, или у легендама, везаним за поједина места, радње, појаве и веровања. Све што је најбоље и најузвишеније или је у природи једног предела лепше и необичније, довео је народ наш са идеалом својим Светим Савом и његовим апостолским путовањима и проповедањима. Нема краја у коме какав крст, дрво, извор, пропланак, пећина, водом издубљена стена, друга каква необичнија белега или нешто ређе, боље и лепше од осталога не би носило име Св. Саве". 1 ) Једном речи, култ пијетета према првом српском просветитељу краљевске крви и са светитељским ореолом постаје еманација опште-народнога схваћања вредности просвећености или свести и знања појединаца и народа с обзиром на циљ и потребе живота, што другим речима значи да ова,ј култ изражава идеју народног признања вредности науке у теорији и пракси. При првом стварању наше националне државе и од појаве Светог Саве, захваљујући његовом светитељском надахнућу, осетила се тежња да просвећивање народно буде изведено хармоничним примењивањем науке у теорији и пракси. У тој перспективи: знањем и научним радом

Ј ) Прот. Сш. М. Димишријезић. Свети Сава у народном веровању и предању Београд, 1926. Стр. 3.1. Просветни Гласник бр. 3. Р