Prosvetni glasnik

50

Просветни Гласник

буђена је свест нашега народа при васкрснућу наше националне државе. при њеном проширивању и обнављању, а тога се правца држи и наш Университет. Вршећи дужност уобичајену на нашем Университету да на данашњој свечаности у своме поздраву изложим неколике мисли, које би стојале у вези како са светосавском прославом с једне, тако и са општом улогом Университета, као највише просветно-научне установе, с друге стране, тим самим ми се у неколико одредио већ и предмет говора. Бићу слободан да цењену пажњу поштованих слушалаца задржим неколико минута на питању о улози и значењу теорије и праксе на пољу научног испитивања с нарочитим погледом на рад нашег Университета. * * * У свакој области науке питање вредности примене резултата научног истраживања у свакидашњем животу, спада у опсег најважнијих проблема. Обично знање што га живот пружа појединцу на основу стеченог искуства, без познавања теориских начела и научних резултата, представља тело без душе. То исто би се могло рећи и за саму теорију кад иема примене у животу. Може се знати теорија уметности, могу се знати сва правила и начела музике, живописа, вајарства, архитектуре и т. д. али са тим познавањем, без извежбаности, без техничке опробаности, не може се ништа одсвирати, ни једна слика или биста не може се израдити, нити се може кућа озидати. Техничко извођење постиже се само практичким радом, извежбановшћу на самом послу. Потребно је знати и умети примењивати општа начела и правила у свима појединачним приликама. Па ни то није све. Није довољно само умети решавати, него је потребно уз то да се то чини, по могућности, одмах, брзо, за времена. Живот уопште тече необично брзо и не чека онога који застаје или није кадар да га прати устопице. Та особина, да се сваки случаЈ реши како треба, према својој природи и уз то да се решава брзо, добија се праксом, а не теоријом. Вежбајући се пак у пословима, ми, мало по мало, навикавамо се на њих, наше се се осећање израђује, наш поглед у појединим детаљима постаје јаснији, а с друге стране опет, навикнувши се дугим вежбањем да разматрамо ствари у различним односима, ми немамо потребе да сваки пут изнова анализирамо у памети те односе; они нам се приказују сами од себе. Има, поред тога још небројено и других особина, неизбежних у примени, за које, међутим, не зна ни једна теорија.- Ту сиада: чврстоћа карактера; хладно расуђивање; строго изврпшвање одређеног плана; присебност и брзина рада у случају крајње потребе. Ошпта начела, она научна знања или теорије, сами за се узети, дакле, безживотни су, њих ваља нечим оживети.