Prosvetni glasnik

59

Свакојако мора се више него до сада правити разлика између некадашњег и садашњег рада на Университету, онако исто као што и живот захтева појачану стручну спрему за поједине позиве и све шире друштвено образовање. Истиче се као потреба да сваки студент, поред својих обавезних предмета, за полагање стручних испита у току својих студија буде упознат у исто доба и са предметима ширег образовања. За филологе, теслоге и правнике веома би корисно послужила популарна нредавања из медининских и природних наука у њиховом животу, исто онако као што би за медицинаре и природњаке била велика добит кад би се на Университету они могли уиознати са основним питањима из правних наука народне економије, религије и етике; а тако исто кад би круг свога знања проширили по могућности важнијим темама: из историје, литературе и уметности. Говорећи о све већој разгранатости рада Университета ваља напоменути још један нови обичај, који је свуда готово радо усвојен, а то је размена наставника разних Университета. Они мењају средину и слушаоце и међусобно обогаћавају. се туђим искуством у раду и методи. Исто тако конгреси научника појединих специалности из ширих области или из целога света, као што је лањске године код нас био Византолошки Конгрес, Конгрес Југословенских Хирурга и Дерматолошки Конгрес показују све већу и значајнију улогу Университета и за утврђивање међународних односа у корист општег добра целог човечанства. 0 које год стране посматрали ми ћемо се уверити, да наука и опште народно образовање морају бити главни извори снаге народне и служити нам као накнада за многе друге повољније услове развитка, којима располажу други срећнији народи. Ако немамо довољно развијену индустрију, нити располажемо поморском силом, колонијама и нарочитим природним богаствима, онда нам не остаје ништа друго, већ да интензивном културом, неговањем науке, удубљивањем и проширивањем општег народног образовања извојујемо себи достојно место међу културним и просвећеним народима. Не заборављајмо при том да од свих природних сила људске духовне силе су најјаче и најпродуктивније. Док се златни рудници и диамантска поља разрађивањем и употребом брзо исцрпљују, дотле духовне силе као све силе живога организма имају особину да се употребом све већма развијају, јачају и умножавају, те су према томе неисцрпне. Отуда су људске духовне силе најјачи извори снаге. 0 тога успемо ли да духовне силе неговањем науке и васпитањем правилно развијемо, пробудићемо тиме свест народну у свима редовима и онда ћемо постићи идеални задатак нашег Университета. Међутим, ни најбоља организација рада са најидеалнијим научницима, поред највеће њихове љубави према послу, на жалост, нису довољни, ако им се уз то не обезбеди пристојан живот и сва потребна сред•ства за научна испитивања. Исто тако у колико на Университету несраз-